Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i bivši predsednik Republike Srpske, najavio je da u oktobru planira posetu Rusiji, sa ciljem da od predsednika Vladimira Putina zatraži podršku za održavanje referenduma u Republici Srpskoj. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada Bosna i Hercegovina prolazi kroz najdublju političku krizu od kraja rata 1995. godine.
Šta je rekao Dodik?
U intervjuima za strane i domaće medije, uključujući BBC na ruskom jeziku i Sputnjik, Dodik je izneo više stavova koji ukazuju na mogući zaokret u politici Republike Srpske:
-
Naglasio je da se političke okolnosti značajno razlikuju u odnosu na prethodne godine i da Dejtonski mirovni sporazum više ne funkcioniše u punom kapacitetu.
-
Referendum vidi kao legitiman demokratski način izražavanja volje naroda, bez obzira na moguće nepriznavanje rezultata od strane institucija u Sarajevu i međunarodne zajednice.
-
Planira da od Rusije zatraži upotrebu veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako bi se blokiralo produženje mandata mirovne misije EUFOR Althea u BiH.
Pravni okvir i politička realnost
U avgustu 2025. godine, Sud BiH osudio je Milorada Dodika na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu političkog angažmana zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Dodik je ovu presudu odbacio, navodeći da je politički motivisana.
Nakon presude, Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine poništila je njegov mandat, ali on i dalje obavlja funkciju, najavljujući održavanje referenduma 25. oktobra 2025. godine. Ovaj referendum mnogi vide kao politički manevar u pravcu jačanja ideje o nezavisnosti Republike Srpske.
Reakcije međunarodne zajednice
Najava referenduma izazvala je brojne reakcije međunarodnih i regionalnih aktera:
-
Evropska unija i Velika Britanija osudile su planirani referendum, ocenjujući ga kao kršenje ustavnog poretka i pokušaj destabilizacije Bosne i Hercegovine.
-
Ruska Federacija kritikovala je presudu protiv Dodika, tvrdeći da je politički motivisana i da ugrožava stabilnost unutar BiH.
Ključni politički elementi i posledice
| Aspekt | Značaj |
|---|---|
| Referendum | Koristi se kao političko sredstvo za jačanje unutrašnje pozicije i izazivanje institucionalnog odgovora |
| Uloga Rusije | Potencijalna politička i diplomatska podrška kroz Savet bezbednosti UN |
| Dejtonski okvir | Doveden u pitanje kroz ignorisanje institucija i pravnih odluka |
| Reakcije međunarodne zajednice | Povećana zabrinutost zbog moguće eskalacije i destabilizacije regiona |
Dodikova najava da će zatražiti podršku Putina za referendum o budućnosti Republike Srpske ukazuje na produbljivanje političke krize u Bosni i Hercegovini. Iako je pravno gotovo nemoguće ostvariti secesiju u okviru postojećeg ustavnog sistema, politički signali koje ovaj potez šalje mogu izazvati nove napetosti unutar zemlje i regiona.
U trenutku kada se sve više dovodi u pitanje stabilnost Dejtonskog mirovnog okvira, međunarodna zajednica se suočava s izazovom kako da odgovori na moguće jednostrane poteze koji bi mogli imati dugoročne posledice za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu.
