Vitalni stogodišnjak Eric Dixon produžio vozačku dozvolu: „Još uvijek vozim bolje od većine!”
Eric Dixon, stogodišnji penzioner iz Velike Britanije, dokaz je da godine ne znače kraj aktivnom i samostalnom životu. Sa 100 godina iza sebe, Eric je nedavno uspešno produžio vozačku dozvolu i ponosno tvrdi da i dalje vozi bolje od mnogih mlađih vozača. Njegova priča inspiriše i pokazuje koliko su vitalnost, odgovornost i zdrav duh ključni za dug i kvalitetan život.
Vozačko iskustvo duže od osam decenija
Eric je za volanom još od 1937. godine, kada je kao tinejdžer od samo 13 godina vozio kamion. Tokom života vozio je različite vrste vozila – od motocikala do autobusa na sprat, a svoju karijeru je gradio i u vojsci. Sa 37 godina radnog staža u velikoj autobuskoj kompaniji, u penziju je otišao 1987. godine, ali je ljubav prema vožnji ostala snažna.
Kritika današnje vozačke kulture
Iako ima 100 godina, Eric ne koristi pomagala za hodanje i ne uzima lekove, a njegov stil života je aktivan i zdrav. Ipak, ne skriva razočaranje današnjim ponašanjem na putevima:
„Vozači danas nemaju manire. Nekada je na cestama vladala kultura poštovanja i pažnje, a danas su gužve i neravnine na putu sve gore.”
Posebna čestitka za 100. rođendan
Za svoj veliki jubilej, Eric je dobio ličnu čestitku od kralja Charlesa III, ali mu je najvažnije da može samostalno da upravlja vozilom i putuje bez pomoći GPS-a:
„Mogu da odem u bilo koji glavni grad Evrope, i to bez navigacije.”
Poruka svima – godine su samo broj
U Velikoj Britaniji vozači stariji od 70 godina moraju redovno obnavljati dozvolu, ali Ericov primer pokazuje da godine nisu prepreka ako su zdravlje i mentalna oštrina očuvani.
„Ne postoji ništa što sam mogao u šezdesetim, a da sada ne mogu,” poručuje ovaj vitalni stogodišnjak.
Lekcije iz Ericove inspirativne priče
-
Godine ne određuju vaše sposobnosti
-
Zdrav život i pozitivan stav su ključni za dugovečnost
-
Vožnja je i o poštovanju prema drugim učesnicima u saobraćaju
-
Ljubaznost i kultura na putevima moraju se negovati
Eric Dixon je dokaz da se aktivan i nezavisan život može voditi i u poznim godinama. Njegova priča inspiriše sve nas da ne dozvolimo da nas godine sputavaju, već da ih prihvatimo kao deo života – bogatog iskustvom, zdravljem i radošću.
