Prve bračne noći mladenci ostali sami u velikoj sobi. Mlada se, iznenađena prostranošću, našalila na račun mladoženje:
– Auu, junače, sve mi ovdje izgleda nekako malo!
Na to će Crnogorac, spreman na šalu:
– Muči, ženo, to ti se samo čini jer je soba velika!
BONUS:
Imam svekrvu Marinu, koja je još uvijek mlada – ima samo 43 godine. Udala se veoma rano, a sa 18 godina rodila je svog prvog sina Radeta, mog muža. Godinu dana kasnije dobila je i drugog sina, Adama.
Marina i njen suprug imali su skladan brak sve dok on, nažalost, nije stradao u saobraćajnoj nesreći. Ostala je sama sa djecom, ali ih je uspjela izvesti na pravi put. Završila je kurs za računovođu odmah nakon srednje škole i danas radi u dobroj kompaniji, sa ugledom i stabilnim primanjima.
Djeca su odrasla uz nju i uz mnogo truda. Marina ih je naučila odgovornosti i samostalnosti. Kada su stasali za srednju školu, poslala ih je na školovanje u inostranstvo, gdje su dobili stipendije. Tamo sam i ja upoznala Radeta i ubrzo smo se vjenčali.
Marina nam je pomogla da organizujemo svadbu i medeni mjesec, ali od tada se čujemo samo povremeno. Njena životna filozofija je da djecu nauči samostalnosti. Često zna reći: „Ja sam svoje sama čuvala, možete i vi.“ Kada tražimo novčanu pomoć, odgovara da se snađemo sami jer ni njoj niko nije pomagao.
Moji roditelji su penzioneri i bolesni, pa nam ni oni ne mogu pomagati. Zato nam je teško, jer imamo malu bebu, a Marina živi aktivnim životom – planinari, vozi bicikl, putuje, ljeti ide na more, zimi na skijanje.
Ipak, nije da nije tu kada je baš potrebno – kada sam bila bolesna od gripa, došla je i pričuvala unuku nekoliko dana. Čim sam ozdravila, rekla je da nastavimo sami. Ponekad nam donese poklone ili potrepštine za bebu, ali generalno je fokusirana na svoj život.
Takva je moja svekrva – vedra, samostalna i uvijek u pokretu.
