Suočen sa sve većim prisustvom američkih vojnih snaga u Karipskom moru, predsednik Venecuele Nikolas Maduro zatražio je podršku od Rusije, Kine i Irana kako bi ojačao vojnu odbranu zemlje i modernizovao zastarelu vojnu tehniku. Prema izveštaju Vašington posta, koji se poziva na interne dokumente američke vlade, Maduro je od svojih saveznika zatražio odbrambene radare, popravke vojnih aviona i potencijalno raketne sisteme.
Prema istim izvorima, Maduro je uputio pismo ruskog predsedniku Vladimiru Putinu sa zahtevom za tehničku i odbrambenu pomoć, uključujući isporuku radarskih sistema i podršku u remontu borbenih letelica. Od kineskog predsednika Si Đinpinga zatražio je „proširenu vojnu saradnju“ i ubrzanu isporuku opreme za nadzor.
Istovremeno, venecuelanski ministar saobraćaja Ramon Selestino Velaskez razgovarao je sa zvaničnicima Irana o mogućim isporukama dronova i elektronske opreme, uključujući GPS ometače i sisteme za pasivnu detekciju.
Prema navodima iz dokumenata, Maduro je u pismu istakao da američke vojne aktivnosti u Karibima doživljava kao „ozbiljnu pretnju“ po nacionalni suverenitet, ocenjujući da bi potencijalni sukob sa Venecuelom mogao biti posmatran i kao indirektna konfrontacija sa Kinom.
Rusija ostaje ključni saveznik Karakasa
Rusija i dalje ima centralnu ulogu u podršci venecuelanskom režimu. Prema podacima sajta Flightradar24, ruski transportni avion Iljušin Il-76, koji se nalazi na američkoj listi sankcionisanih letelica, nedavno je sleteo u Karakas nakon leta koji je zaobišao zapadni vazdušni prostor.
Iako Kremlj nije komentarisao navode o Madurovom pismu, rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da Moskva „podržava Venecuelu u odbrani njenog suvereniteta“ i da je spremna da odgovori „na odgovarajući način“ na zahteve svojih partnera u svetlu novih bezbednosnih izazova.
Rusija i Venecuela nedavno su potpisale novi strateški sporazum o saradnji, koji obuhvata ekonomske i odbrambene aspekte. Moskva već učestvuje u nekoliko projekata u Venecueli, uključujući fabriku municije „Kalašnjikov“ i istraživanje naftnih i gasnih polja. Ipak, analitičari ocenjuju da je rusko interesovanje danas više političko nego ekonomsko, jer bi podrška Karakasu mogla skrenuti deo međunarodne pažnje sa situacije u Ukrajini.
Napetosti u regionu rastu zbog američkog prisustva
Sjedinjene Države su poslednjih meseci značajno pojačale vojno prisustvo u Karipskom moru, što je izazvalo zabrinutost u Karakasu i Moskvi. Američka vojska sprovodi niz operacija protiv navodnih krijumčara droge, a u tim akcijama, prema izveštajima lokalnih medija, poginulo je više od 60 osoba. Do sada, Vašington nije pružio dokaze koji bi potvrdili veze tih operacija sa trgovinom narkoticima.
U region je poslat i nosač aviona USS Gerald R. Ford, što se u Venecueli tumači kao signal za pojačani pritisak na vladu u Karakasu.
Zvanična Moskva reagovala je uzdržano, ali je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izrazio „ozbiljnu zabrinutost“ zbog aktivnosti SAD u regionu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov istakao je da Rusija „poštuje suverenitet Venecuele“ i poziva na rešavanje situacije u skladu sa međunarodnim pravom.
Situacija u Karipskom basenu postaje sve složenija. Dok Venecuela pokušava da ojača svoje vojne kapacitete uz pomoć Rusije, Kine i Irana, Sjedinjene Države nastavljaju sa prisustvom u regionu pod obrazloženjem borbe protiv organizovanog kriminala. Stručnjaci ocenjuju da bi dalji razvoj ovih odnosa mogao značajno uticati na geopolitičku ravnotežu u Latinskoj Americi.
