Legendarni fudbaler i trener Vahid Halilhodžić (73) otkrio je svoja najdublja sećanja i frustracije iz perioda SFRJ, posebno u vezi sa reprezentacijom Jugoslavije. Iako je igrao od 1976. do 1985. godine, Halilhodžić nije ostvario više od 15 nastupa, što i dalje smatra svojom „velikom nepravdom“.
Kako sam ističe, jedan od glavnih razloga bio je, ironično, „predugačko prezime za beogradske semafore“.
– Istina je, iako se nikada nisam bavio politikom, uticaj etničkog porekla na karijeru je bio ogroman. Da li si Srbin, Hrvat ili Musliman, to je imalo veliki uticaj – rekao je Halilhodžić u razgovoru za „Korner“.
Od mladog talenta do rezerva reprezentacije
Halilhodžić se priseća selektora Miljana Miljanića („Čiča“) i složene situacije u kojoj se trener nalazio. Iako je Halilhodžić bio jedan od najboljih mladih igrača Evrope, često je ostajao u ulozi rezerve.
– Bio sam igrač godine 1978, ali stalno rezerva. Frustriralo me je gledati ko igra na mom mestu, a mnogi nisu znali da žongliraju – ističe legendarni fudbaler. Dodaje da nije želeo ni „devetku“ u reprezentaciji, jer je znao da je njegova uloga sporedna.
Kasnije se ponovo susreo sa Miljanićem, koji mu je priznao da je izbacio Halilhodžića iz tima, a Halilhodžić priznaje da nikada nije mogao da shvati tu odluku:
– Trenerski posao je težak, ali znao sam da sam bio sposoban i da sam zasluživao više. Ironično sam jednom rekao beogradskom novinaru da dugo prezime nije moglo da stane na semafor – kaže Halilhodžić.
Karijera punih izazova i uspeha
Vaha je izgradio zavidnu karijeru u Veležu, a zatim u Nantu i Pari Sen Žermenu. Kao trener, vodio je klubove i reprezentacije širom sveta, uključujući Obalu Slonovače, Alžir, Japan i Maroko.
Sa Obalom Slonovače se kvalifikovao za Mundijal u Južnoj Africi, ali je dobio otkaz pred turnir, što mu se kasnije ponovilo i sa Japanom (2018) i Marokom (2022). Ipak, uspeh na Mundijalu u Brazilu 2014. godine sa Alžirom, kada je reprezentaciju odveo do osmine finala, ostaje jedan od njegovih najupečatljivijih trenutaka.
– Nakon utakmica u Brazilu, Alžirci su me prepoznali u jednom tržnom centru i nosili na rukama. To je trenutak koji se ne zaboravlja – priseća se Halilhodžić.
