Udala sam se za dečka koji je 6 godina mlađi od mene — on ima 23, a ja 29 godina.
Stvarno ga volim, i on mene, ali moj najveći strah bio je da će me njegova porodica mrziti i da će mi zagorčati život.
Pošto je iz Hercegovine, zamolio me da, po običaju, nakon vjenčanja ostanemo u njegovoj rodnoj kući dva dana, kako bi nas mogli posjetiti i upoznati rođaci i šira porodica.
Prvog dana dolazi cijela „prva tura“ gostiju, i naravno, trebalo bi da ja služim kafu. Kaže meni svekrva:
— „Nemoj ti, ja ću donijeti kafu, ti sjedi s gostima.“
Svi su je začuđeno gledali, jer valjda nije običaj da snaha ne služi.
Meni je srce stalo — jer ja uopšte ne pijem kafu i ne mogu je ni smisliti, a kamoli praviti. Kad bih to rekla pred svim tim tetkama i amidžama, ispala bih crna ovca.
Svekrva donese kafu svima, a meni posebno donese jednu šolju. Odmah mi kroz glavu prođe:
— „Gotova sam, otrovat će me žena, sad ću se srušiti.“
Vidim svi gledaju, pa moram da otpijem gutljaj. Kad sam probala, shvatim da to uopšte nije kafa, nego Nesquik.
Pogledam svekrvu, a ona mi se nasmije i kaže:
— „Snaho, nadam se da je dovoljno slatka.“
Tad sam znala da imam najbolju svekrvu na svijetu. ❤️
