U gradu Malatiji u Turskoj živi Kadir, poznat po svom neobičnom hobiju – vozi motku koju smatra svojim “Mercedesom”. Kadir svakodnevno jaše svoju improvizovanu “limuzinu”, čak je dodao retrovizor i prepoznatljivu “Mercedesovu” zvezdu, a ceo grad ga prihvata i poštuje.
Kadir uredno staje na semaforima i “parkira” svoje vozilo, dok mu ostali učesnici u saobraćaju daju prednost i u potpunosti ga tretiraju kao da se radi o pravom automobilu. Čak je pronašao i lokalni servis u kojem majstori sa ozbiljnošću razgovaraju o “kvarovima” njegovog vozila. Jedan majstor mu je ugradio kasetofon, drugi retrovizore, a treći održava srebrnu zvezdu.
Kadir je takođe uključen i u formalnosti – saobraćajna policija mu ponekad piše kazne, a napravili su mu i specijalnu vozačku dozvolu u kojoj piše da je boja vozila “žuta kao drvo”, a broj registracije 44 MK 444. Grad Malatija s radošću prati njegovu priču, pokazujući koliko zajednica može biti podržavajuća i humanitarna.
Jednom je odvezao svoju “limuzinu” na servis i majstoru je ispričao šta ga muči. Majstor je primio “vozilo” i rekao mu da dođe za dva dana. Kadir je došao u servis za dva dana, ali mu je rečeno da auto još nije gotov. Kada je došao narednog dana, majstor mu je opet rekao da nije gotov. Kada je Kadir opet došao i kada mu je majstor rekao da još nije gotov, ljutito mu je rekao:
“Dosta je bilo! Vratite mi auto! Koliko dana idem kući pješke…”
Ova priča iz Malatije pokazuje da ljudskost i solidarnost još uvek postoje – i da male zajednice mogu pružiti podršku i toplinu svima, bez obzira na njihove različitosti.
Kada je Kadir preminuo meštani su mu uradili grob u obliku mercedesa što je oduševilo sve, pogledajte kako izgleda:
