Trump pokrenuo političku polemiku u BiH: Zašto je inicijativa za Nobelovu nagradu izazvala podele unutar Predsedništva

Trump pokrenuo političku polemiku u BiH: Zašto je inicijativa za Nobelovu nagradu izazvala podele unutar Predsedništva

Nedavna inicijativa članice Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željke Cvijanović, da američkog predsednika Donalda Trumpa kandiduje za Nobelovu nagradu za mir izazvala je veliku polemiku i podelu unutar kolektivnog rukovodstva zemlje. Dok je Cvijanović isticala diplomatske uspehe Trumpove administracije, njeni kolege iz Predsedništva, Željko Komšić i Šefik Džaferović, odbili su da inicijativa bude razmatrana.

Šta se dogodilo?

Cvijanović je argumentovala da Trump zaslužuje nominaciju zbog doprinosa u rešavanju sukoba u Južnom Kavkazu, na Bliskom istoku i u afričkim regionima. Međutim, Komšić i Džaferović su ocenili da inicijativa nije adekvatno formalno pripremljena i nisu hteli da je stave na dnevni red.

Šef kabineta Džaferovića, Alija Kožljak, pojasnio je da su tražili dopunu dokumentacije, što nije učinjeno, dok je generalni sekretar Predsedništva Zoran Đerić naglasio da je inicijativa pravno ispravna, te da njeno odbijanje predstavlja političku, a ne proceduralnu odluku.

Reakcije i šira slika

Željka Cvijanović je ocenjivala da je odbijanje inicijative nepravedno i motivisano političkim razlikama, dodajući da podršku ima u Republici Srpskoj koju predstavlja. Milorad Dodik, i sam pod američkim sankcijama, ocenio je da je ovo još jedan pokazatelj skeptičnog stava Sarajeva prema inicijativama iz entiteta RS.

Ova polemika nije samo proceduralnog karaktera već odražava duboke unutrašnje podele u Bosni i Hercegovini, gde politička simbolika i geopolitički interesi dodatno komplikuju odnose u Predsedništvu. Dok Cvijanović vidi gest priznanja SAD, drugi članovi smatraju da je inicijativa bila neozbiljna i nedovoljno pripremljena za razmatranje.

Inicijativa za nominaciju Donalda Trumpa za Nobelovu nagradu u BiH postala je refleksija šire političke krize i unutrašnjih sukoba unutar državnih institucija. Ovaj događaj ukazuje na pitanje da li zajedničko telo poput Predsedništva može funkcionisati kao jedinstven kolektiv i koliko politički simboli mogu doprineti jedinstvu zemlje u trenutku osetljivih unutrašnjih i međunarodnih odnosa.