Miki Jovičić rođen je u porodici koja je od samog početka bila obeležena teškoćama i siromaštvom. Njegovo detinjstvo bilo je surovo i traumatično; od malih nogu suočavao se sa nasiljem i brutalnošću života, a rana smrt njegovog brata dodatno je otežala njegov odrastanje. Odrastao je u okruženju u kojem su preživljavanje i tvrdokornost bili važniji od nežnosti i sigurnosti, a te rane iskustva oblikovala su njegov karakter, često ga vodeći ka agresivnim reakcijama i konfliktima s okolinom. Ipak, usprkos svojoj grubosti i unutrašnjim demonima, Miki je imao duboku i iskrenu ljubav prema svojoj ćerki Olgi. Njegova briga za nju bila je neupitna, a svaki njegov postupak, koliko god surov izgledao spolja, bio je motivisan željom da je zaštiti i pruži joj ono što sam nikada nije imao.
Olga Jovičić odrastala je u senci očeve složene ličnosti, ponekad plašeći se njegovih impulzivnih reakcija, ali uvek svesna njegove beskrajne posvećenosti njoj. Njeno detinjstvo bilo je obeleženo ne samo siromaštvom i svakodnevnim borbama, već i specifičnim trenucima topline koje je dobijala od oca, koji su oblikovali njenu sposobnost da prepozna i ceni ljubav, čak i kada dolazi iz neobičnih i ponekad surovih izvora. Miki je, uprkos vlastitim slabostima, uspevao da održi vezu s njom koja je bila oslonac njenom odrastanju, pružajući joj sigurnost i osećaj pripadnosti, čak i u turbulentnim okolnostima u kojima su živeli.
Njihov život bio je mozaik tragedije i ljubavi. Gubici, siromaštvo, unutrašnje borbe i sukobi sa okolinom činili su svakodnevicu, ali pored svega toga, postojala je čvrsta i emotivna povezanost između oca i ćerke. Ta veza, istovremeno nežna i kompleksna, oblikovala je Olgin pogled na svet i način na koji je učila da se nosi sa sopstvenim izazovima. Miki i Olga, iako često razdvojeni ili suočeni s problemima, delili su posebnu dinamiku: ljubav koja je bila strastvena, zaštitnička i istovremeno bolno iskrena, što je činilo njihov život složenim, ali i snažnim primerom opstanka porodične ljubavi u najtežim životnim okolnostima.
