Toma Zdravković, jedan od najvećih pevača narodne muzike na ovim prostorima, ponovo je u centru pažnje zahvaljujući filmu snimljenom po njegovom životu. Njegova ljubavna priča, obeležena sa četiri braka, prepuna je emocija, bola i inspiracije za nezaboravne pesme.
Prva supruga Olgica – početak buranog života
Toma se prvi put oženio Olgicom, zgodnom crnkom koju je upoznao u zrenjaninskom hotelu „Vojvodina“. Njihova ćerka Žaklina rođena je 22. novembra 1963. godine, na dan kada je ubijen američki predsednik Džon Kenedi, po čijoj supruzi je i dobila ime. Ipak, prvi brak nije dugo potrajao – ubrzo su se razveli u Osijeku.
Drugi brak sa Milicom Božić
Nakon uspona na muzičkoj sceni, Toma je upoznao Milicu Božić u Gradskom podrumu u Beogradu. Venčali su se, ali brak je trajao samo dve godine zbog Tominih poroka – alkohola i kocke. Milica se kasnije ponovo udala i imala dve ćerke. Nažalost, nije dočekala premijeru filma o Tomi, preminuvši pre nekoliko godina.
Treća supruga Nada – ljubav i inspiracija za pesmu
Najemotivniji period života Toma je proveo sa trećom suprugom Nadom, koju je upoznao na letovanju u Budvi 1972. godine. Venčali su se na Ostrvu cveća, a Nada je bila jedina kojoj je Toma posvetio pesmu „Nado, Nado“. Nakon razvoda, Toma je bio deset dana van sebe – plakao je i opijao se, a bolest je ubrzo stigla.
Četvrta supruga Gordana – mir poslednjih godina
Posle burnih godina i tuge zbog Nade, Toma je otišao u inostranstvo, prvo u Kanadu, a zatim u Ameriku, gde je upoznao četvrtu suprugu Gordanu, sa kojom je ostao do kraja života.
Toma – pesnik života i velike ljubavi
Za Tomu je ljubav uvek bila pokretač i inspiracija, posebno ona nesrećna. Njegov brat Novica, koji je i sam bio pevač, prisećao se koliko je Toma patio zbog rastanaka i kako je muzika bila njegova jedina uteha. Kada su mu lekari rekli da više ne sme da peva, za njega je to značilo kraj.
Boem sa dušom velikog čoveka
Toma je bio poznat kao veliki boem – u jednom trenutku neverovatno bogat, a u drugom bez dinara. Svoje poroke je platio, ali je do kraja pomagao siromašnima, ne zaboravljajući svoja teška iskustva iz mladosti. Poslednji nastup održao je 10. septembra 1991. u Podgorici, a preminuo je 30. septembra iste godine od raka prostate.
