Kertis Nilsen proveo je 19 godina u srećnom braku sa svojom suprugom Melisom, s kojom su zajedno odgajali četvoro dece — Triniti, Ivana, Dafnu i Viktora. Tog 6. maja, rano ujutru, Melisa je otišla na svoju redovnu jutarnju šetnju. Pre nego što je izašla iz stana, poljubila je Kertisa i tiho mu rekla: „Vidimo se uskoro.“
Nije ni slutio da će taj dan zauvek promeniti njihov život. Dok su njihova deca još spavala, Kertis je primio poziv od Melisine prijateljice, koja je u panici javila da je pronašla Melisu nepomičnu pored puta. Kertis je odmah otrčao na mesto gde mu je opisala.
Tamo je zatekao Melisu ležeću na zemlji, dok je njihov komšija Linkoln Lir stajao u blizini, vidno potresen. Linkoln je ispričao da je, dok je vozio na posao, pokušavao da priključi telefon na punjač i u trenutku nepažnje izgubio kontrolu nad vozilom, koje je udarilo Melisu.
Za Kertisa je taj prizor bio šok i velika tuga. Ipak, u trenucima bola, setio se koliko je njegova supruga bila puna razumevanja i oprosta. Iako je gubio ljubav svog života, odlučio je da neće dozvoliti da ga mržnja obuzme. „Melisa bi oprostila“, rekao je kasnije, „i ja ne mogu drugačije.“
Ovaj čin oproštaja bio je i poruka zajednici — čak i u najtežim trenucima, ljubav i dobrota mogu prevladati. Linkoln je već imao težak život — njegova supruga se borila s ozbiljnom bolešću, a njihova deca su imala zdravstvene probleme, uključujući i smrt najmlađeg sina. Kertis je znao da dodatna kazna neće pomoći Linkolnu niti njegovoj porodici.
Iako je Linkoln optužen za ubistvo iz nehata, Kertis je zatražio blažu presudu. Njegova odluka i oproštaj ostavili su snažan utisak na sud i zajednicu.
Danas je Kertis samohrani otac koji sa ljubavlju odgaja svoju decu i čuva uspomenu na Melisu, pokazujući snagu i milost koja je bila deo njihove zajedničke priče.
