Letnje računanje vremena 2026. počinje krajem marta, kao i svake godine. Tačan datum kada pomeramo sat unapred je nedelja, 29. mart 2026. godine.
To znači da se u noći između subote i nedelje, tačno u 2:00 posle ponoći, sat pomera na 3:00, odnosno jedan sat unapred.
Šta to znači za nas?
Pomeranje sata i danas privlači pažnju, iako većina uređaja automatski menja vreme. Ipak, ovaj prelazak može uticati na našu rutinu – spavanje, planove, pa čak i saobraćaj. Prelazak na letnje računanje vremena može donekle poremetiti unutrašnji biološki ritam, a stručnjaci upozoravaju da postoje i manji zdravstveni rizici, posebno tokom prvih dana nakon promene.
Kada dođe do pomeranja sata, gubimo jedan sat sna, ali veče postaju svetlija, što mnogi doživljavaju kao prednost.
Na zimsko računanje vremena vraćamo se 25. oktobra 2026., kada će kazaljke biti pomerene unazad sa 3:00 na 2:00 ujutru. Tada dobijamo sat vremena sna, ali dani postaju kraći.
Kratka istorija pomeranja sata
Ideja o pomeranju sata prvi put je došla od Bendžamina Frenklina 1784. godine, koji je predložio da se energija štedi tako što će ljudi bolje iskoristiti dnevnu svetlost.
Prava primena letnjeg računanja vremena počela je u Prvom svetskom ratu, kada su mnoge evropske zemlje, uključujući Nemačku i Veliku Britaniju, uvele ovu praksu kako bi uštedele energiju.
-
Nemačka je 1916. godine prva uvela letnje vreme.
-
Nedugo zatim, to je učinila i Velika Britanija.
-
Rusija je sledila primer sledeće godine, a Sjedinjene Američke Države 1918. godine, iako nije dugo trajalo zbog pritiska farmera i povratka „Božjem vremenu“.
Tokom Drugog svetskog rata, letnje računanje vremena je ponovo postalo obavezno, a nakon rata mnoge zemlje su nastavile sa ovom praksom.
U SAD je praksa postala zakonski obavezna 1966. godine, dok su evropske zemlje uvele letnje vreme tokom 1970-ih. Danas ga primenjuje veliki broj država širom sveta, dok neke, poput Rusije, Argentine i Japana, nisu usvojile ovu praksu.
Da li je pomeranje sata i dalje korisno?
Postoji sve više debata o tome da li letnje računanje vremena zaista donosi koristi. Stručnjaci ističu da u nekim slučajevima može više štetiti nego koristiti, prvenstveno zbog uticaja na zdravlje – poremećaj sna, koncentracije i unutrašnjeg ritma.
Ipak, većina Evrope i dalje zadržava praksu dvostrukog pomeranja sata godišnje, uz očekivanje da će eventualno doći do trajne odluke o ukidanju ove promene u budućnosti.
