U selu Jeginov Lug, blizu Kalesije u Bosni, živi 15-godišnji dečak Amel, čiji život od rođenja nije bio lak. Njegova majka ga je napustila kada je imao samo mesec dana, a on danas kaže da je ne želi ni da upozna.
„Kad mi nije bila ovih 15 godina, ne treba mi ni sada“, priča Amel.
Njegov život je borba svakog dana. Pešači kilometre do škole i trudi se da postiže dobre rezultate, iako mu često to nije lako. „Borim se da učim, da postignem nešto u životu, četvorka, petica, kako mogu…“, kaže on.
Njegov prvi jutarnji zadatak je briga o ovčarstvu – donosi vodu ovcama i pazi na njih. Jedna od njegovih najvećih želja je da u kući ima vodu, WC i kupatilo, kako bi mogao da se okupa kao druga deca.
Otac mu ima 46 godina i radi fizičke poslove kad god može. Ipak, Amel ističe da ima komšija koji mu pomažu – ponekad mu pruže vodu da se okupa ili operu veš, a leti zagreju vodu za kupanje napolju.
-
„U školi mi je jedna žena platila užinu za celu godinu, a kuvar mi ponekad da sok jer to nije plaćeno… Drugovi me uglavnom izbegavaju jer nemam gde da se okupam, nemam osnovne uslove, pa svi beže od mene“, objašnjava dečak.
Tog jutra, dok ga je ekipa snimala, jedna od njegovih šest ovaca ojagnjila se, a Amel je i dalje pomagao ocu i starao se o životinjama pored školskih obaveza.
-
„Upisaću srednju školu, voleo bih da budem varioc ili automehaničar. Struje nam ranije nije bilo, sada imamo, ali još nam treba voda“, kaže Amel. Zimi je teško prati veš i održavati higijenu, a leti pere ruke i odeću na starinski način.
Komšije ga opisuju kao dete za primer – spremno da pomogne svima, nikada ne govori ružno, i upravo zbog toga su odlučili da kamere dođu i prikažu njegovu situaciju, nadajući se da će dobri ljudi moći da mu pomognu.
Amel je 14 godina proveo u domu, a sa 15 se vratio da živi sa ocem. Kaže da ne želi da upozna majku, koja ga je ostavila.
-
„Želim da završim školu. Otac bi voleo da još ovaca kupimo i da čuvam stado, ali ja ne želim da napustim školu. Radim za dnevnicu subotom i nedeljom da bismo imali za hranu. Naučio sam da kuvam od oca…“
Iako ga vršnjaci provode vreme igrajući igrice i gledajući filmove, Amel svakodnevno obavlja najteže poslove na imanju i pomaže ocu. Kaže da mu je sramota da prijateljima pokaže kako živi jer nema ni kupatilo ni osnovne uslove.
-
„Kad me pitaju da im pokažem kupatilo, kažem kasnije, a ja ga ni nemam“, priznaje dečak.
Priča Amela osvetljava stvarnost u kojoj mnoga deca žive i pokazuje koliko su borba za obrazovanje, osnovni uslovi i normalno detinjstvo i dalje teški u nekim delovima Bosne i Hercegovine.
