Subota u sedam ujutru. Telefon zvoni na noćnom ormariću dok Marina još pokušava da otvori oči.
— Halo? —
— Marinuška, dušo! Valerija Petrova ovde. Mi smo već s Mihailom Semjonovičem na putu ka vama. Ne brini, imamo ključeve.
Šok i zbunjenost. Mihail Semjonovič? Procenitelj nekretnina? Marina guta knedlu dok Igor spava pored nje. Brzo ga trzne:
— Igore, ustaj odmah!
— Mmm… šta je sad…
— Majka dolazi s proceniteljem!
Zvono odjekuje kroz hodnik, a Marina oseća knedlu u stomaku. Ko je ovaj čovek i zašto stoji u njenom domu?
Nepozvani gosti i ultimatum
Valerija Petrova ulazi sa širokim osmehom, dok procenitelj srednjih godina stoji stidljivo pored nje:
— Marina, draga, sve će biti brzo!
Marina, zbunjena, traži objašnjenje:
— O čemu pričate?
Valerija odgovara: “Darovna. Sve će biti pošteno. Stančić je dobar, život je nepredvidiv.”
Marina oseća kako joj krv nestaje iz lica. Stan je kupljen njenim novcem, radom i nasleđem. Sve je njeno — i niko nema pravo da o tome odlučuje bez njenog pristanka.
Dokazi u rukama: vlasništvo je njeno
Marina podiže fasciklu s papirima:
— Evo izvod iz katastra. Jedini vlasnik — ja. Pokažite mi dokument kojim Igor može da raspolaže mojom imovinom.
Procenitelj, sagledavši činjenice, spušta pogled:
— Zaista, ovde je samo jedna vlasnica. Bez vašeg pristanka ne mogu ništa učiniti.
Svekrva pokušava da opravda postupke: “Mi smo porodica! Brinem o budućnosti tvog muža!”
— A ako se Igoru nešto desi? Hoću li ja na ulicu? — Marina odgovara odlučno.
Porodični pritisak i granice
Igor pokušava da objasni:
— Mama je samo želela da brine…
— Brinuti znači prisiljavati me da poklonim MOJ stan? — Marina preseče tišinu.
Svekrva pokušava manipulaciju: “Stan je garancija… svako može da ga prevari…”
— Garancija od koga? Od mene? — Marina je hladna i jasna. — Ti i mama ste me pokušali izmanipulisati. Napolje!
Postavljanje granica i očuvanje dostojanstva
Marina uključuje telefon:
— Halo, policija? Nezakonit upad, porodični incident…
Igor pokušava da interveniše, ali Marina je neumoljiva:
— Ovaj stan je moj. Moje granice se poštuju. Ako ne odete, zovem policiju.
Svekrva i Igor napuštaju stan. Marina sedi sama, prvi put zaista slobodna u svom prostoru.
Pouka priče
Ovo nije priča o papiru i kvadraturi stana. Ovo je priča o granicama, poštovanju i samopouzdanju. Marina je pokazala hrabrost: zatražila je dokumenta, izrekla činjenice, postavila ultimatum i zaštitila svoje dostojanstvo.
Granice nisu nepristojnost — to su vrata tvoje tvrđave. I samo ti držiš ključ.
