Većina ljudi zamišlja šlog kao iznenadan događaj koji se dešava usred dana. Međutim, šlog može nastupiti i tokom spavanja. Ovi takozvani „jutarnji šlogovi“ posebno su rizični jer ljudi često primete simptome tek kada se probude, što može odložiti pravovremenu reakciju.
Večernje navike imaju važnu ulogu u tome da li ćemo tokom noći rasteretiti svoje srce i mozak — ili ih dodatno opteretiti. Male promene rutine mogu imati veliki uticaj na opšte zdravlje.
Ovaj vodič donosi najčešće rane znake šloga tokom spavanja, kao i pet navika koje treba izbegavati i šest korisnih navika koje mogu poboljšati večernju rutinu.
Šta je šlog tokom spavanja?
Do šloga dolazi kada je dotok krvi u deo mozga blokiran ili kada pukne krvni sud. Kada se to dogodi tokom sna, nazivamo ga „jutarnjim šlogom“, jer osoba simptome uočava tek po buđenju.
Zbog toga je prevencija u večernjim satima posebno važna.
Kako prepoznati da se šlog desio tokom sna?
Ako se probudite i primetite iznenadne promene, važno je da obratite pažnju na sledeće simptome:
-
Utrnulost ili slabost jedne strane tela
-
Problemi sa govorom
-
Teškoće u razumevanju razgovora
-
Iznenadna konfuzija
-
Problemi sa vidom ili dvostruka slika
-
Gubitak ravnoteže
-
Jak, iznenadan bol u glavi
-
Mučnina, vrtoglavica ili nagla slabost
Lekari preporučuju jednostavan FAST test:
F – Face: da li jedan obraz visi
A – Arm: da li ruka slabi
S – Speech: da li je govor nerazumljiv
T – Time: odmah pozvati hitnu pomoć
I blagi simptomi mogu biti važni — rana reakcija pravi razliku.
Zašto večernje navike utiču na rizik?
Tokom sna, telo se smiruje, disanje usporava, a krvni pritisak se prirodno snižava. Međutim, određene navike uveče mogu narušiti ovaj ritam i sa vremenom povećati opterećenje na krvne sudove i srce.
5 “Ne” Pre Spavanja
1. Ne jedite kasno i teško
Veliki, masni ili veoma slani obroci pred spavanje podižu krvni pritisak i otežavaju varenje. Bolje je završiti večeru 2–3 sata pre odlaska na počinak.
2. Ne preterujte sa alkoholom i ne pušite uveče
Alkohol može poremetiti san i uticati na krvni pritisak, dok pušenje dodatno opterećuje krvne sudove.
3. Ne idite u krevet pod stresom
Stres podiže puls i krvni pritisak. Večernje rasprave, brige ili prekomerno razmišljanje mogu otežati opuštanje.
4. Ne koristite telefon ili TV tik pre spavanja
Plava svetlost otežava lučenje melatonina i loše utiče na kvalitet sna.
5. Ne ignorišite neobične simptome
Neobičan bol u grudima, jak umor, lupanje srca ili nagla glavobolja zahtevaju pažnju i ne treba ih odlagati.
6 “Da” Pre Spavanja
1. Težite ka 7–9 sati sna
Kvalitetan san podržava normalan krvni pritisak i ravnotežu u organizmu.
2. Popijte malo vode (ali ne previše)
Blaga hidratacija je korisna, ali izbegavajte velike količine tečnosti neposredno pred spavanje.
3. Redovno uzimajte propisanu terapiju
Ako imate terapiju za pritisak, srčane aritmije ili druge hronične tegobe, držite se preporuka lekara.
4. Opustite telo i um
Lagano istezanje, čitanje, smireno disanje ili slušanje prijatne muzike mogu doprineti boljem snu.
5. Koristite CPAP aparat ako imate apneju
Redovna upotreba smanjuje opterećenje srca i mozga, u skladu sa uputstvima lekara.
6. Prošetajte posle večere
Kratka, lagana šetnja pomaže varenju i doprinosi opuštanju pre počinka.
Briga o sebi počinje uveče
Iako šlog deluje kao nešto što se ne može predvideti, mnogo toga zavisi od svakodnevnih navika. Večernja rutina može biti jednostavan način da svom organizmu pružite podršku.
Male promene danas — zdravija budućnost sutra.
