Sinoć sam se posvađao sa suprugom. Danas sam se vratio s posla, a moj sin (10) mi kaže: „Mama je rekla da nisi moj otac i da nas napušta.“
Zovem suprugu, ali nije dostupna.
Nema večere, a pored vrata stoji torba puna odjeće. Sjedim skoro u suzama, misleći da je sve gotovo.
Odjednom, supruga se vraća i objašnjava: bila je na roditeljskom sastanku, odjeća u torbi bila je za humanitarnu pomoć, a večere nije bilo jer nije bilo struje.
Naš sin joj je ranije rekao da ona nije njegova mama nakon što je gledao neki film, a ona mu je u šali odgovorila da, ako je to tako, onda ni ja nisam njegov otac.
