U današnje vreme, skladni odnosi između snaje i svekrve nisu uvek česti. Razlike u godinama, navikama i životnim stavovima često dovode do nesporazuma. Sara iz Beograda, koja je rano ostala bez majke, želela je da svekrvu poštuje kao roditelja kojeg nije imala. Međutim, upravo joj je to poštovanje donelo veliku bol – jer nije smela da prisustvuje krštenju svog deteta.
„Rekla mi je da majka ne ide na krštenje“
„Zovem se Sara, iz Beograda sam. Moj sin Jovan ima četiri meseca i nedavno je kršten. To sam zamišljala kao poseban dan – trenutak u kom ću zajedno sa mužem prineti dete Bogu i zahvaliti na daru života. Ali nekoliko dana pre krštenja, sve se srušilo“, započinje priču Sara.
„Moja svekrva iz okoline Prokuplja rekla mi je: ‘Snajka, ti ne ideš na krštenje. Tako je kod nas od davnina – majka ostaje kod kuće dok se dete krštava. Tako se valja, takvi su običaji.’“
U početku je mislila da se svekrva šali, ali ubrzo je shvatila da je u pitanju ozbiljno insistiranje na tradiciji.
„Pitala sam je kako mogu da ne idem, kad je to moje dete. Samo je ponovila: ‘Ako majka prisustvuje, dete će biti nemirno ceo život. To se ne menja.’“
„Poštovala sam je kao majku – i zato sam ćutala“
Sara priznaje da joj je bilo teško da prihvati takvo objašnjenje.
„Nisam sujeverna, vernik sam, ali znam da nijedan sveštenik nije rekao da majka ne treba da prisustvuje krštenju. Ipak, odrasla sam bez majke i oduvek sam želela da svekrvu poštujem kao svoju. Nisam želela da se svađam ili pravim sukob u porodici.“
Njena odluka, međutim, bila je bolna.
„Muž je bio između nas dve, govorio je da ‘nije strašno’ ako ostanem kod kuće, ali meni jeste bilo strašno. Dok se moje dete krštavalo, ja sam sedela sama u stanu, obučena svečano, sa krstićem oko vrata. Kroz suze sam čitala molitvu i pokušavala da zamislim taj trenutak.“
„Običaj koji ponižava majku nije svetinja“
Sara kaže da je tada osetila gorčinu koju i danas nosi.
„Verujem da običaji imaju smisla dok čuvaju porodicu i ljubav – ne dok razdvajaju majku od deteta. Običaj koji ponižava majku ne može biti svetinja. Nisam želela da uvredim svekrvu, ali sada me boli što nisam poslušala svoje srce.“
Na kraju dodaje:
„Ako jednog dana moj sin bude imao dete, nadam se da njegova žena neće morati da bira između poštovanja i majčinstva. Ja jesam – i izgubila sam dragocen trenutak koji se nikad ne može ponoviti.“
