Limska dolina čuva priču o veri, ljubavi i suživotu koja i danas inspiriše
U selu Komarani, u srcu Limske doline kod Prijepolja, početkom 20. veka živela je Ružica Pejović – majka petorice sinova. Njena životna priča oslikava vreme velikih izazova, ali i snagu porodične ljubavi koja prevazilazi sve granice, pa i one verske.
Najmlađi sin postao Alija Poturak
Jedan od Ružičinih sinova, po imenu Risto, kao mladić je napustio porodični dom i prešao da živi kod imućne muslimanske porodice Poturak. Tamo je prihvatio islam, promenio ime u Alija i uzeo novo prezime – Poturak.
Iako razlozi za njegov prelazak nisu do kraja poznati, predanje govori da je porodica Poturak bila bez dece, te se nagađa da je Ružica, iz ljudskosti ili materijalne potrebe, odlučila da im poveri svog najmlađeg sina. Bez obzira na sve, ljubav među braćom i majkom nikada nije nestala.
Majka koja nije pravila razliku
Ružica Pejović nastavila je da podjednako voli svu svoju decu. Prema pričama koje se i danas prenose u Polimlju, naizmenično je živela kod sina Luke, koji je ostao pravoslavne vere, i sina Alije, koji je prihvatio islam. U vremenu kada su verske razlike često bile razlog podela, njena odluka bila je smela, a za mnoge i neobična.
Fotografija iz 1919. godine postaje istorijski dokument
Godine 1919, advokat Andrija Bogdanović, porodični prijatelj, zabeležio je dirljiv trenutak: fotografiju Ružice sa sinovima – jednim u narodnoj nošnji i šajkači, a drugim sa turbanom. Slika je više od veka sačuvana u porodičnoj arhivi kao svedočanstvo suživota i međusobnog poštovanja.
Skulptura “Zauvek braća” – simbol tolerancije
Na inicijativu Vladimira Bogdanovića, potomka autora fotografije, i u saradnji sa lokalnom zajednicom, ispred Muzeja u Prijepolju podignuta je skulptura inspirisana ovom porodičnom pričom. Delo akademskog vajara Gorana Čpajaka prikazuje majku Ružicu sa sinovima Lukom i Alijom, isklesane u granitu – simbolu čvrstoće i istrajnosti naroda ovog kraja.
Čpajak je istakao da je odabrao granit jer je, kako kaže, „odraz ljudi iz Polimlja – tvrdih spolja, ali duboko emotivnih i istrajnih“.
Porodice Pejović i Poturak ponovo zajedno
Godinama kasnije, potomci dve grane – Milinko Pejović iz Užica i Lutvo Poturak iz Prijepolja – susreli su se upravo ispred skulpture predaka. I danas neguju ono što je prabaka Ružica ostavila kao poruku: da ljubav, poštovanje i zajedništvo u porodici nadjačavaju sve razlike.
„Ne znam koliko ljudi danas može da se pohvali ovakvom prabakom i ovakvom porodičnom istorijom,“ rekao je Milinko. Lutvo je dodao da žele ovu priču preneti i budućim generacijama, jer ona pokazuje da su tolerancija i poštovanje temelj svakog društva.
Priča o Ružici Pejović i njenim sinovima Luka i Aliji svedoči o vremenu kada su ljudi, i pored različitosti, živeli zajedno, poštovali se i voleli. Skulptura u Prijepolju danas nije samo umetnički spomenik – ona je poruka. Poruka da je moguće živeti u miru, uzajamnom uvažavanju i porodičnoj ljubavi, uprkos svim razlikama.
