Rusija se nalazi na ivici recesije: Analiza razloga i zašto ni Putin ne može da prikrije ekonomski pad
Nakon optimističnih prognoza tokom 2023. i početka 2024. godine, sada i zvanični predstavnici priznaju da ruska ekonomija tone. Rat, inflacija i preteća recesija ozbiljno ugrožavaju privredu, a ni Vladimir Putin više ne može prikriti ozbiljnost situacije.
Zvanični znakovi upozorenja – ekonomija na rubu recesije
Na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, ministar ekonomije Maksim Rešetnjikov i guvernerka Centralne banke Elvira Nabiullina potvrdili su strahovanja ekonomista: Rusija je na korak od recesije. Prvi podaci iz 2025. godine potvrđuju pad – BDP je u prvom kvartalu opao sa 4,1% na samo 1,4%, dok industrijska proizvodnja stagnira.
Inflacija prati stagnaciju
Inflacija je porasla na oko 9,6 do 9,9%, znatno iznad ciljanih 4%. Kao odgovor, Centralna banka je podigla kamatne stope na rekordnih 21%, što otežava kreditiranje i dovodi do blokade mnogih projekata i povećanog broja stečajeva.
Vojna industrija nije dovoljna za spas
Privredni rast baziran na vojnoj industriji nakon invazije na Ukrajinu sada se zaustavlja. Ogroman deo budžeta ide na vojsku (više od 130% prihoda od nafte i gasa), što iscrpljuje ostale sektore poput poljoprivrede, građevinarstva i usluga. Industrijska proizvodnja, bez vojnog sektora, gotovo da ne napreduje.
Rezerve se rapidno smanjuju
Rezerve Zlatnog i Deviznog fonda prepolovljene su tokom sukoba. Zlatne rezerve pale su sa više od 400 tona na oko 139 tona, dok se nacionalni fond bogatstva smanjio sa 140 milijardi na oko 54 milijarde dolara. Očekuje se da će rezerve biti iscrpljene do kraja 2026.
Odlazak stranih investitora i sankcije
Strane investicije su pale za 63% u 2024. godini, dostižući istorijski nizak nivo od 3,35 milijardi dolara. Zapadne zemlje povlače kapital, dok se Moskva oslanja na Kinu, Indiju i druge “prijateljske” države. Politika prema stranom vlasništvu dodatno odbija potencijalne investitore.
Rane prognoze i rizici
Ekonomisti upozoravaju na moguću stagflaciju – istovremeno visoku inflaciju i nisku proizvodnju. Ako se trendovi nastave, Rusija bi mogla doživeti ekonomski scenario sličan turskoj krizi iz 2020–2021. godine. Prevelika izdvajanja za vojsku predstavljaju dodatni rizik za stabilnost.
Putin pokušava kontrolisati štetu
Predsednik Putin i dalje propagira strategiju “uravnoteženog rasta” i sprovodi intervencionističke mere: otpise kredita za veterane, pozajmice za vojne fabrike i borbu protiv inflacije. Ipak, ove mere nisu dovoljne da zaustave pad tržišta i iscrpljivanje rezervi.
Rusija je u ozbiljnoj ekonomskoj krizi sa neizvesnom budućnošću: rastuća inflacija i visoke kamatne stope guše privredu, rezerve se brzo smanjuju, a društvo se suočava sa sve većim ekonomskim pritiscima. Bez dubokih reformi, nove ekonomske politike i smanjenja vojne potrošnje, recesija postaje neizbežna.
