Prvi znakovi bola
Pre samo šest meseci spremala sam sobicu za svoju bebu i radovala se majčinstvu. U tom trenutku nisam mogla ni da zamislim kroz kakve ću izazove uskoro proći. Sve je počelo kao običan bol u nozi, za koji sam verovala da je samo posledica trudnoće.
Nakon što se moja ćerka Liora rodila, bol je postajao sve jači. Nisam htela da se žalim — želela sam da uživam u svakom trenutku sa njom. Ali jednog jutra nisam mogla da ustanem iz kreveta.
Dijagnoza koja mi je promenila život
Pregledi su pokazali ono čega sam se najviše plašila: reč “dijagnoza” o kojoj niko ne želi da sluša. Rečeno mi je da je u pitanju retka i ozbiljna bolest koja se brzo razvija.
U tom trenutku mislila sam samo na jedno: “Upravo sam postala majka. Ne smem da odustanem.”
Teška odluka: amputacija
Lečenje je počelo odmah. Ubrzo sam saznala da je bolest zahvatila i moju kost. Lekari su mi predložili amputaciju kao najbolju šansu za oporavak.
Potpisala sam papire bez suza, odlučna da ostanem jaka za svoju ćerku. Probudila sam se sa jednom nogom, ali i sa ogromnim osećajem krivice. Pitala sam se: kako ću je nositi? Kako ću je juriti kada prohoda?
Nova nada i nepoznata pretnja
Tri nedelje kasnije učila sam ponovo da hodam. Liora je počela da dobija prve zubiće i njen osmeh mi je davao snagu.
Tada sam slučajno pronašla belešku u medicinskom izveštaju koja me je šokirala. Spominjala je “sumnjiv nalaz na plućima”. U meni se probudila nova panika — da li je bolest otišla dalje?
Narednih dana čekala sam dodatne analize. To je bilo najteže čekanje u mom životu.
Oslonac u porodici i prijateljima
Moja majka je bila uz mene na svakom koraku. Pomagala mi je sa bebom, podsećala da ne smem da izgubim veru. U centru za rehabilitaciju upoznala sam i jednu ženu koja je preživela sličnu priču. Njene reči ohrabrenja dale su mi dodatnu snagu.
“Srce drži otvoreno”, rekla mi je. “Ljudi će te iznenaditi svojom dobrotom. A i ti samu sebe snagom koju još nisi otkrila.”
Olakšanje i novi početak
Kada sam napokon dobila rezultate, lekar mi je saopštio da se sumnjivi nalaz pokazao kao benigni. Bolest se nije proširila. U tom trenutku su mi krenule suze, ali ovaj put od sreće i olakšanja.
Znala sam da još imam pred sobom dug put, ali i da imam šansu da ga pređem — zajedno sa svojom ćerkom.
Male pobede, velika snaga
Danas polako učim da hodam sa protezom. Svaki korak je pobeda. Najlepši trenutak bio je kada sam uspela da podignem Lioru dok sam stajala na svojim nogama.
Shvatila sam da je snaga u malim pobedama. Da ljubav deteta briše sve strahove. Da iako ne možemo birati bitke koje nam život donosi, možemo da biramo kako ćemo ih voditi.
Poruka za kraj
Ako iz moje priče možete poneti jednu lekciju, neka to bude ovo: život je nepredvidiv. Ali čak i kad izgubimo deo sebe, možemo pronaći novu snagu da nastavimo dalje.
Podrška porodice, prijatelja i vera u sebe mogu nas izvući iz najmračnijih trenutaka. Ljubav je ta koja nas podiže i daje smisao svemu.
