Lekari nikada nisu očekivali da će Aleks Simpson dugo preživeti nakon rođenja. Dijagnostikovana joj je hidranencefalija — retko stanje kod kojeg većina moždanih hemisfera nedostaje i umesto njih se nalazi tečnost. Rečeno je da će živeti samo nekoliko godina. Ipak, Aleks je čitavog života prkosila tim prognozama. Danas, okružena porodicom, radošću i nepokolebljivom ljubavlju koja je prati od prvog dana, upravo je proslavila svoj 20. rođendan — prekretnicu za koju niko nije verovao da će dočekati.
Prkos nauci i novo značenje života.
Aleks je rođena u novembru 2005. u Omahi, u Nebraski. Kada je imala samo dva meseca, njeni roditelji Šon i Lindzi suočili su se sa poraznim vestima posle rutinskog pregleda. „Tehnički, ona ima oko pola veličine mog malog prsta od malog mozga, i to je sve što postoji“, objasnio je njen otac. Lekari su im rekli da hidranencefalija — koja se javlja kod otprilike jedne od 5.000 do 10.000 trudnoća — obično dozvoljava detetu da živi samo kroz najraniji period života.
Simpsonovi su dobili uputstva da se pripreme za najgore: da njihova beba možda neće dočekati četvrti rođendan. Ipak, iz godine u godinu, Aleks je nastavila da ruši sva očekivanja. Iako su lekari tvrdili da nikada neće videti, čuti niti reagovati, njena porodica kaže da je ona oduvek bila duboko povezana sa njima. „Ako je neko pod stresom pored nje, ništa spolja ne mora da se desi, može biti potpuno tiho, ali Aleks će znati. Ona će to osetiti“, ispričao je njen mlađi brat SJ. Ta tiha intuicija, ta sposobnost da oseti emociju, čini njenu priču duboko ljudskom.
Tamo gde ljubav postaje svakodnevica.
Porodica je svoj život oblikovala prema njenim potrebama i ritmovima. Muzika je postala most ka njenom svetu. Tihi glasovi i nežni dodiri stvorili su njihov poseban jezik. I čak bez reči, Aleks je jasno
Vremenom, njihov dom je postao pravi spomenik strpljenju i veri. Bilo je nazadovanja, odlazaka u bolnicu i trenutaka iscrpljenosti. Ali bilo je i godina ispunjenih smehom, rođendana koje niko nije očekivao, i sve jačeg uverenja da Aleks menja značenje pojma „pun život“.
„Pre dvadeset godina bili smo uplašeni“, priznao je Šon. „Ali vera, mislim, to je ono što nas je održalo.“
Do danas, Aleksin život ostaje jedna od onih retkih medicinskih misterija pred kojima i najiskusniji lekari ostaju nemoćni. „To je čudo“, kaže porodica. Ali za njene roditelje, čudo nije samo biološko — ono je emotivno. Ona je dokaz da ljubav ponekad može da prepiše pravila.
To nije bilo samo preživljavanje. Bila je to ljubav.
Svake godine u novembru, Simpsonovi proslavljaju Aleksin rođendan radošću koju je teško opisati. Za njih, to je podsetnik koliko su daleko stigli od onih prvih, bolnih dana u bolnici.
Ukrašavaju kuću, peku njenu omiljenu tortu i pune sobu muzikom. Svake godine obeležavaju još jedan dan za koji su im rekli da ga nikada neće imati. A kada zapevaju „Happy Birthday“, to nije samo pesma — to je zahvalna molitva, tiho šapnuta univerzumu koji je, očigledno, imao drugačije planove.
Kroz Aleksin život, njena porodica je naučila nešto duboko: čak i kada svet kaže da je nešto nemoguće, ljubav često kaže — sačekaj i vidi.
Priča Aleks Simpson pokazuje šta se dešava kada ljubav, vera i hrabrost traju duže od svake prognoze. Ona je tiho preoblikovala značenje pravog života, prave ljubavi i trajne nade. Njen 20. rođendan nije bio samo medicinski trijumf — bio je kruna uverenja koje nikada nije pokleklo.
Njen život nas podseća da se čuda ne rađaju uvek pod jakim svetlima bolnica. Češće, ona rastu tiho, kod kuće — u smehu za stolom, u toplini nečije ruke, u tihom odlučivanju da se ide napred, čak i kada sve izgleda nemoguće.
Ako želite da pročitate još inspirativnih priča o ljudima koji su prkosili nauci i prigrlili život na neverovatan način, pogledajte naš tekst o devojčici koja je rođena sa srcem izvan grudnog koša — i kojoj lekari nisu davali nikakve šanse da preživi.
