Radila sam preko raspusta kao sobarica u jednom hotelu. Jednog dana pozvali su me sa recepcije da sredim sobu iz koje je upravo izašao gost. Na krevetu i fotelji bila je nova odjeća sa etiketama, očigledno iz kupovine.
Sve sam uredila, obrisala prašinu, zamijenila peškire i, iako to nije bilo u skladu s pravilima, složila sam njegovu odjeću. Kasnije istog dana ponovo su me pozvali sa recepcije i rekli da me gost iz te sobe traži.
Uplašila sam se da će se žaliti jer sam dirala njegove stvari. Međutim, kada sam pokucala, otvorio mi je gospodin od nekih tridesetak godina i upitao: „Vi ste sređivali moju sobu?“ Klimnula sam glavom, a on mi je tada rekao da uđem. Uručio mi je 100 eura i zahvalio se na trudu, rekavši da je bio oduševljen načinom na koji je soba sređena. Dao mi je i svoju vizit kartu i predložio da se nekada vidimo na piću.
Od tog trenutka ne mogu ga izbaciti iz glave. Stariji je od mene, ali osjećam jaku privlačnost i stalno razmišljam da li da ga pozovem ili ne.
