Vrijeme otkriva ljude: priča o izdaji od najboljeg prijatelja
“Prije par mjeseci, najbolji prijatelj mi je otišao u Njemačku. Bio sam iskreno sretan što je neko od nas krenuo ka boljem životu. Dopisivali smo se kao i prije – normalno, opušteno, sve u redu. Ali, onda je došao trenutak koji nikad neću zaboraviti.
Zbog kašnjenja plate i lošeg stanja kod kuće, obratio sam mu se – ne da mi rješava život, nego da mi pomogne dok ne stignem sebi. Znao je sve. I nije rekao ‘ne mogu’ – rekao je da hoće.
Sutradan mi šalje ‘kod’ koji treba da pročitam u banci – ime pošiljaoca, iznos, sve djelovalo stvarno. Krenem ja u banku, otvorim poruke, kad ono nova poruka od njega:
‘Nemoj da ideš u banku. Niko ti ništa nije poslao. Cilj je bio da se osramotiš.’
U tom trenutku sve mi je stalo. Znao sam da sam izgubio nešto više od para – izgubio sam vjeru u prijateljstvo.
Pitam ga zašto?
‘Što bi ja tebi, debilu, slao pare’, odgovorio je bez trunke srama.
Podsjetio sam ga na godine iza nas – kad god sam imao, imao je i on. Ali to očigledno nije ništa značilo. Ljudi su postali tupi na dobrotu, bešćutni kad treba vratiti ono što im je nekad pomoglo.
Naučio sam lekciju – ne od života, već od ljudi.
Čuvajte se. Ne zato što svijet nije siguran – već zato što oni koje smatrate najbližima mogu postati najgori.”
