U mirnom, zaboravljenom selu u Rusiji, gde vreme polako protiče, živi Fjodor Petrovič — starac čiji je život bio ispunjen skromnošću, ali i dubokom ljubavlju. Njegova priča govori o očinstvu, požrtvovanosti i ljudskoj hrabrosti, a posebno o nepredvidivim obrtima sudbine.
Iznenadna promena u Fjodorovom životu
Fjodor je svakodnevno posećivao grob svog sina Saše, koji je za njega bio više od biološkog deteta — bio je usvojeni sin koga su on i njegova supruga voleli kao svoje. Njihova porodica nije imala dece, pa su iz sirotišta uzeli Sašu, dečaka koji je dugo patio od trauma i osećao se napuštenim.
Nakon godina strpljenja i ljubavi, Saša je odrastao u odgovornog mladog čoveka, završio vojnu akademiju i brinuo se o roditeljima. Nažalost, bolest i životne okolnosti ostavile su ga ranjivim, a njegovo prerano odrastanje završilo se tragično. Nakon Sašine smrti, Fjodorova supruga je ubrzo preminula, ostavivši starca samog sa vernim psom Buyanom.
Neočekivano otkriće na groblju
Jednog jutra, dok je odlazio da popravi ogradu na grobu sina, Fjodor je sa psom Buyanom naišao na kutiju zakopanu u zemlji. U njoj je bila napuštena, tek rođena devojčica, živa ali u teškom stanju. Brzo ju je odneo kod bivše bolničarke, koja je pozvala hitnu pomoć i policiju.
Nova nada i neočekivano priznanje
Sledećeg dana, pojavio se čovek koji je objasnio da je devojčica unuka Nemačkog muškarca čija je ćerka preminula pri porođaju, dok je očuh želeo da se reši deteta zbog nasledstva. Zahvalan na spasavanju života, dao je Fjodoru novac koji je pomogao da se popravi grobna ograda i podigne spomenik za Sašu i njegovu suprugu.
Kraj jednog puta i početak drugog
Fjodor je umro mirno, sedeći pored grobova voljenih, dok je pas Buyan ostao veran čuvar. Njegova priča ostaje simbol ljubavi, vere i čuda u trenucima gubitka.
