U vremenu rastućih troškova života i sve veće ekonomske neizvesnosti, svaka vest o povećanju penzija izaziva pažnju — posebno među najugroženijima. Ovog avgusta 2025. godine, više od 320.000 korisnika najniže penzije u Hrvatskoj dobiće blago povećanje svojih mesečnih primanja. Iako je iznos simboličan, poruka koju nosi je snažna.
Ko dobija povećanje i koliko ono iznosi?
Prema podacima Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje (HZMO):
-
Povećanje od 3% odnosi se na 323.000 korisnika najniže penzije.
-
Prosečna najniža penzija raste sa oko 410 evra na približno 422 evra mesečno.
-
To predstavlja dodatnih 11–12 evra u proseku za svakog korisnika.
“Za mnoge penzionere, to je razlika između potpunog odricanja i mogućnosti da kupe lek, plate režiju ili dopune osnovnu potrošačku korpu.”
Ko su korisnici najnižih penzija?
U ovu grupu spadaju:
-
Bivši radnici u poljoprivredi, zanatstvu i niskoplaćenim sektorima,
-
Oni koji su radili neprijavljeno ili na minimalac,
-
Građani koji su imali nepravilne uplate doprinosa tokom radnog veka.
Oko 40.000 korisnika su bivši poljoprivrednici i zanatlije, a čak 48.000 živi u inostranstvu i prima hrvatske penzije zahvaljujući delimičnoj radnoj prošlosti u zemlji.
Kako se obračunava najniža penzija?
Najniža penzija u Hrvatskoj nije vezana za platu, već za broj godina staža. U 2025. godini:
-
Najniža garantovana vrednost iznosi 13,99 evra po godini staža.
-
Primer: Osoba sa 28 godina staža ne može imati penziju manju od 391 evro mesečno.
-
Bez ove zakonske zaštite, mnoga primanja bi bila i ispod 270 evra.
Sve više novih penzionera dobija najniže iznose
Alarmantan je podatak da u prvoj polovini 2025. godine, čak 37% novih penzionera prima najnižu penziju:
-
Od 18.368 novih penzionera, njih 6.823 ulazi u ovu kategoriju.
-
Prosečna neto penzija za ostale nove korisnike iznosi 624,82 evra, što ukazuje na ozbiljan jaz u primanjima.
Da li je 3% dovoljno? Šta znači povećanje od 12 evra?
Na papiru, 3% izgleda skromno. U svakodnevnom životu, to može značiti mnogo:
-
Jedan dodatni lek mesečno,
-
Plaćanje dela komunalnih troškova,
-
Ili samo osećaj da nisu zaboravljeni.
“Možda ovo nije veliki pomak, ali za nekoga ko živi s 400 evra mesečno — to nije ni malo,” kaže jedna penzionerka iz Splita.
Šta sledi: Ključno pitanje održivosti
Povećanje otvara važna pitanja za donosioce odluka:
-
Kako obezbediti održiv penzioni sistem u uslovima starenja stanovništva?
-
Kako podstaći prijavu stvarnih zarada i redovno plaćanje doprinosa?
-
Kako sprečiti da ljudi posle decenija rada završavaju u siromaštvu?
Zakon o najnižoj penziji jeste važan, ali nije dovoljan. Neophodne su dublje reforme i veća društvena odgovornost.
Iako 12 evra mesečno možda ne zvuči revolucionarno, za preko 320.000 starijih građana, ovo povećanje je znak da nisu zaboravljeni.
To je podsetnik da dostojanstvena starost treba da bude pravo, a ne privilegija.
