Odmor na moru trebao je biti početak novih uspomena za jednu porodicu. Unajmili su prekrasnu kuću pored obale — prostrane sobe, balkon s pogledom na more, miris soli i vetra. Danju je sve bilo savršeno: deca su pravila dvorce od peska, roditelji su uživali u tišini i miru. Međutim, noću je kuća pokazala sasvim drugu stranu.
Sve je počelo oko ponoći. Prvo su se začuli tihi koraci ispod prozora. Čovek je pomislio da je to samo vetar ili životinje u blizini. No, ubrzo je usledilo jasno i uporno kucanje na vratima — tri kratka kucanja.
Kada je pogledao kroz prozor, ugledao je siluetu čoveka koji je stajao nepomično, skriven u senkama. Nije bilo odgovora na njegovo pitanje “Ko je tamo?”, već samo još jedno, sporo i prazno kucanje.
Žena se probudila i pogledala kroz balkon. Nepoznati stranac podigao je glavu i uperio hladan, alarmantan pogled pravo u nju. Srce joj je zatreperilo.
Pokušaj poziva policiji nije uspeo — telefon i internet su iznenada prestali da rade, a kuća je ostala odsječena od sveta. Stranac je ponovo zakucao, ovaj put glasnije. Deca su se probudila i počela da plaču.
Kada je muž skupio hrabrost i otvorio vrata, niko nije bio tamo. Na pragu je, međutim, ležala neobična školjka, velika i ručno isklesana. Porodica nije znala šta da misli o tome.
Sledećeg dana, komšije su ispričale da je kuća nekada pripadala usamljeničkom ribaru koji je misteriozno nestao pre mnogo godina. Veruje se da njegov duh još uvek “posećuje” ovo mesto.
Porodica je ubrzo napustila kuću, nikada ne saznajući ko ih je te noći posetio. Školjku su poneli sa sobom, a svaki put kada je pogledaju, osete hladan trnac niz kičmu.
Priča je postala viralna na društvenim mrežama — dok su neki sumnjali u njenu istinitost, porodica zna jedno: more čuva svoje tajne, i neka vrata je bolje nikada ne otvarati.
