Počela sam da radim u hotelu na održavanju soba. Nedavno su me pozvali sa recepcije da uredim jednu sobu iz koje je upravo izašao važan gost. Kad sam ušla, soba je bila uredna, ali su na krevetu i foteljama bile razbacane stvari, nova garderoba sa etiketama – očigledno je bio na kupovini. Pažljivo sam očistila prašinu, promenila peškire, i iako znam da nije bilo dozvoljeno, složila sam njegove stvari na dno kreveta da soba izgleda urednije.
Nekoliko sati kasnije, pozvali su me sa recepcije da gost iz te sobe želi da me vidi. Bila sam zabrinuta – pomislila sam da će mi prigovoriti zbog diranja njegovih stvari, posebno jer su takvi gosti često zahtevni. Kada sam pokucala, otvorio mi je gospodin od oko 45 godina i odmah me upitao da li sam sređivala njegovu sobu. Potvrdila sam, a on me je pozvao da uđem.
Tada mi je neočekivano zahvalio na trudu, uručivši mi novčanu nagradu od 100 evra. Pored toga, dao mi je i svoju vizit kartu, uz poziv da se jednog dana nađemo na piću. Iako je značajno stariji od mene, od tada ne mogu da prestanem da razmišljam o njemu i razmišljam da ga pozovem.
Ipak, osim njegovog izgleda, imena i broja telefona, ne znam mnogo o njemu i nisam sigurna šta da radim dalje…
