Prema starom narodnom verovanju, novčanik nikada ne bi trebalo da bude prazan. Smatra se da će prazan novčanik „privlačiti prazninu“, odnosno da će i ostati takav. Zato je važno da uvek u njemu imate bar jedan novčić.

Posebno je zanimljivo pravilo koje se odnosi na poklanjanje novčanika – nikada ga ne treba darivati praznog. Ako dragoj osobi poklanjate novčanik, stavite unutra bar jedan dinar ili simboličnu količinu novca. Time, prema verovanju, otvarate put ka njegovom umnožavanju.

👉 Još jedno staro verovanje kaže da u vreme Božića u novčanik treba staviti nekoliko slamčica slame. Time se simbolično priziva rodna i berićetna godina, uz želju da novca bude „koliko i slame“.

Osim ovih običaja, postoji i nekoliko pravila za održavanje reda u novčaniku:

• novčanice uvek treba da budu uredno složene, jer se time pokazuje poštovanje prema novcu,

• računi, bilo plaćeni ili neplaćeni, ne bi trebalo da se čuvaju u novčaniku jer „privlače obaveze i dugove“,

• preporučuje se da uvek imate bar novčić ili mali iznos više od onoga što planirate da potrošite, jer to priziva još veći priliv novca.

Bilo da verujete u simboliku ili ne, mnogi ljudi i danas prate ove običaje smatrajući ih malim ritualima za privlačenje sreće i blagostanja.

Studija: Ljubitelji glasnih automobila češće imaju mračne crte ličnosti

I dok narodni običaji govore o privlačenju sreće i blagostanja, nauka otkriva zanimljive obrasce u ponašanju ljudi. Najnovije istraživanje sprovedeno na Vestern univerzitetu u Kanadi pokazalo je da postoji povezanost između ljubitelja glasnih automobila i određenih osobina ličnosti.

Profesorka Džuli Aitken Šermer sprovela je istraživanje na 529 studenata, koji su odgovarali na pitanja o preferencijama vezanim za bučne automobile i modifikacije vozila, ali i rešavali test „Tamne tetrade ličnosti“. Taj test meri prisustvo osobina kao što su narcizam, sadizam, psihopatija i makijavelizam.

Rezultati su iznenadili istraživače – sklonost ka bučnim automobilima bila je znatno povezana sa osobinama sadizma i psihopatije, a ne toliko sa narcizmom, kako se očekivalo.

Prema rečima profesorke Šermer, ovo ukazuje na „bešćutno zanemarivanje tuđih osećanja“ i potencijalno zadovoljstvo u izazivanju straha ili nelagodnosti kod drugih.

Ipak, važno je napomenuti da je istraživanje imalo ograničenja – obuhvatilo je samo studente jednog univerziteta, bez šire analize ljubitelja automobila koji se bave kolekcionarstvom ili estetskim modifikacijama.