Ela, žena poreklom sa Balkana koja već godinama živi i radi u Nemačkoj, izazvala je veliku pažnju na društvenim mrežama nakon što je na TikToku, na profilu @ela_irme, podelila svoje lično iskustvo o tome kako zaista izgleda život u dijaspori. Njena objava izazvala je mnoštvo komentara i podeljenih mišljenja, kako među onima koji žive u inostranstvu, tako i među ljudima koji tek razmišljaju o odlasku.
@ela_irme
Iluzija uspeha i stvarna cena života u dijaspori
Ela tvrdi da mnogi ljudi dolaze u Nemačku pod utiskom da je život u inostranstvu lakši i jednostavniji. U stvarnosti, kaže, slika koju šalju oni koji se povremeno vraćaju na Balkan ne prikazuje pravo stanje.
“Vraćaju se u skupim automobilima i sa garderobom, a onda se posle odmora vraćaju u Nemačku i nastavljaju svoj svakodnevni život, koji je često veoma težak. Ljudi kod kuće ne vide koliko odricanja i kredita stoji iza tog privida.”
Krediti, dugovi i sistem iz kojeg je teško izaći
U svom obraćanju, Ela naglašava da mnogi ljudi vrlo brzo, po dolasku u Nemačku, ulaze u finansijske obaveze koje ih vezuju za sistem iz kojeg je teško izaći.
“Uzmemo kredit za auto, pa za stan, pa počnemo da pozajmljujemo i za osnovne stvari. U nekom trenutku više ne radimo da bismo živeli, nego samo da bismo vraćali dugove. To stvara osećaj zarobljenosti i gubi se sloboda izbora.”
Obrazovanje dece – očekivanja i realnost
Jedan od razloga zbog kojih mnogi ostaju u inostranstvu je školovanje dece. Ipak, Ela ističe da ni obrazovni sistem u Nemačkoj nije uvek onakav kakvim ga ljudi zamišljaju.
“Mnogi misle da će deca imati bolje mogućnosti, ali i to je često zabluda. Nemačka škola ne mora nužno da bude kvalitetnija od one na Balkanu. Često ni deca nisu srećna, a roditelji ostaju iz osećaja odgovornosti, nadajući se da će biti bolje.”
Reakcije pratilaca: podeljena mišljenja
Elina objava izazvala je burnu diskusiju. Dok neki korisnici izražavaju slaganje s njenim stavovima, ističući slična iskustva i osećaj otuđenosti, drugi tvrde da su se u Nemačkoj snašli i da žive bez problema.
“Pričaj u svoje ime, mi ovde živimo odlično”, navela je jedna korisnica.
S druge strane, bilo je i komentara koji potvrđuju Eline reči:
“Asocijalnost, manjak empatije, konstantan pritisak. Većina nas se pita šta dalje i kako opstati.”
Jedan korisnik je napisao:
“Nisam se nasmejao već pola godine. Ovo je realnost koju mnogi ne žele da priznaju.”
Zaključak: život u inostranstvu nije univerzalno rešenje
Iako su mišljenja različita, ono što je zajedničko jeste potreba da se o životu u dijaspori govori iskreno. Elina poruka nije bila usmerena na kritiku svih koji žive u inostranstvu, već na osvetljavanje druge strane priče koju javnost često ne vidi. Iza prividnog uspeha često stoje iscrpljenost, krediti i nostalgija.
