Mnogi Beč doživljavaju kao grad savršenog reda, kulture i visokog životnog standarda. Ipak, svakodnevica onih koji tamo žive često pokazuje i drugačiju sliku — onu u kojoj pravila, distanca među ljudima i kulturne razlike mogu predstavljati pravi izazov.
Iskustvo Srbina koji u Beču živi već sedam godina
Ivan iz Kraljeva, koji već sedam godina živi u Beču, odlučio je da na svom Instagram profilu „Život u Beču“ podeli iskrena zapažanja o životu u austrijskoj prestonici. Njegova objava privukla je pažnju brojnih pratilaca jer je ukazala i na manje poznate aspekte života u gradu koji mnogi smatraju idealnim mestom za život.
„U Beču sam sedam godina i ovo su stvari koje mi se ne dopadaju. Društveni život je vrlo ograničen, ljudi su prilično distancirani i rezervisani. Ako ne govorite perfektno nemački, teško ćete uspostaviti bliskost. A najtužnije mi je što vam mnogi naši odmah kažu – ‘čuvaj se naših’, iako sam i ovde uspeo da upoznam divne ljude“, ispričao je Ivan.
Dodao je da je Beč multikulturalan grad u kojem žive ljudi iz celog sveta, ali da pojedinci ne žele da se prilagode lokalnim pravilima i načinu života.
„Ovde više vole životinje nego decu“
Ivan je u svojoj objavi naveo i zanimljivo zapažanje koje se tiče društvenih vrednosti.
„Imam utisak da ljudi u Beču više vole pse i mačke nego decu. Nekad se čini kao da deca smetaju ljudima“, kaže on.
Posebno ga je iznenadilo jedno neprijatno iskustvo na zatvorenom bazenu.
„U mešovitoj svlačionici bio je muškarac koji je bio potpuno bez odeće pored moje ćerke od sedam godina. Nisam znao kako da reagujem“, naveo je Ivan, dodajući da ga je situacija prilično iznenadila.
Osim toga, istakao je da mu klima u Beču teško pada:
„Od kraja septembra do kraja maja uglavnom nosim zimske jakne“, kaže uz osmeh i dodaje da to ne znači da ne voli grad u kojem živi, već da jednostavno iskreno govori o stvarima koje mu ne prijaju.
Komentari pratilaca – od podrške do kritike
Ivanova objava izazvala je veliku pažnju i podelila mišljenja. Dok su neki podržali njegovu iskrenost, drugi su mu poručili da, ako mu Beč ne odgovara, uvek postoji opcija da se preseli.
„Ako ti se ne dopada – preseli se. Kad si u tuđoj zemlji, treba da se prilagodiš“, napisao je jedan pratilac.
Drugi su, pak, izrazili razumevanje:
„Sve si iskreno rekao! I ja imam isti utisak – ljudi ne vole buku, deca im smetaju, ali za kućne ljubimce daju sve. Standard je odličan, ali društveni život gotovo da ne postoji“, glasio je jedan od komentara.
„Jedva čekam da odem iz Beča“
Među komentarima bilo je i onih koji dele sličan osećaj kao Ivan.
„Treća sam generacija u Beču, a moj sin četvrta. Jedva čekam da se preselim u Dubai sa porodicom. Ne razumem zašto ljudi i dalje dolaze ovde – sve mi je postalo previše monotono“, napisala je jedna korisnica.
Drugi su, pak, istakli da se u drugim austrijskim gradovima živi opuštenije:
„U Gracu je mnogo bolje. Ljudi su ljubazniji, druželjubiviji i ima više događaja. Naši i njihovi se druže bez razlika, kao nekada u Jugoslaviji“, naveo je jedan od komentatora.
Ivanova priča pokazuje da život u Beču, uprkos uređenosti i visokom standardu, nije uvek jednostavan. Iza sjaja prestonice kriju se izazovi sa kojima se mnogi iseljenici suočavaju – od kulturnih razlika do osećaja usamljenosti. Ipak, kako Ivan kaže, svaka sredina ima svoje prednosti i mane — a na svakome je da pronađe ravnotežu između prilagođavanja i ličnih vrednosti.
