Zovem se Suzana, imam 44 godine i prošla sam kroz razvod. Moj bivši suprug radio je kao kamiondžija, što je značilo da je često bio odsutan po nekoliko dana ili čak nedelja. Isprva sam verovala da je to privremeno i da će se naš brak sačuvati, ali s vremenom sam shvatila da stvari neće promeniti.
Dok je on bio daleko, ja sam ostajala sama kod kuće, čekajući i osećajući se nevidljivo. Nije me ostavio zbog druge žene niti zbog velike svađe – razvela sam se jer sam prestala da postojim kao žena. Postala sam samo deo kućnih obaveza i tišine, bez pažnje i razumevanja. Taj osećaj usamljenosti bio je bolan.
Danas živim sama, ali konačno slobodna da ponovo otkrijem ko sam. Svoje iskustvo delim jer znam da mnogi mogu prepoznati osećaj izolacije i nedostatka pažnje u vezama. Često zaboravimo koliko je važno pokazati partneru da je voljen kroz male geste, iskreno pitanje „kako si?“ i istinsku pažnju.
Moja poruka svima koji se osećaju usamljeno u vezi je jasna: ljubav zahteva stalnu pažnju, poštovanje i razumevanje. Ne dozvolite da vaša veza postane rutina bez prisutnosti i pažnje. Pogledajte osobu pored sebe, slušajte je i pokažite da vam je stalo – jer prava ljubav se gradi svakodnevno.
