Izbor imena za decu jedna je od najvažnijih odluka koje roditelji donose. Ime prati osobu tokom celog života i često nosi lično, porodično ili istorijsko značenje. U Bosni i Hercegovini, gde se različite kulture i tradicije prepliću, imena mogu biti pravi pokazatelj identiteta i porodičnih vrednosti.
Jedna porodica iz Gradiške izazvala je pažnju javnosti neuobičajenim odabirom imena za svoja tri sina – Tito, Karađorđe i Draža. Ova imena odmah podsećaju na poznate istorijske ličnosti sa prostora bivše Jugoslavije, ali u ovom slučaju nisu odabrana iz političkih razloga, već kao izraz ličnog stava i simbolike.
Imena sa istorijskim prizvukom
Otac dečaka, Vitomir Misimović, nakon povratka iz Australije odlučio je da svojoj deci da imena koja nose težinu i podstiču razmišljanje. Njegova želja, kako je objasnio, nije bila da provocira niti da šalje političke poruke, već da kroz imena spoji prošlost i sadašnjost, stvarajući jedinstvenu porodičnu priču.
-
Karađorđe – inspirisano vođom Prvog srpskog ustanka, ime koje simbolizuje borbu za slobodu i nezavisnost.
-
Tito – ime koje podseća na Josipa Broza, bivšeg predsednika SFRJ, i epohu zajedničke države.
-
Draža – ime koje nosi asocijaciju na generala Dražu Mihailovića, poznatog iz perioda Drugog svetskog rata.
Važno je naglasiti da, iako ova imena nose snažnu istorijsku simboliku, za porodicu Misimović ona predstavljaju pre svega lični izbor i identitetsku poruku.
Odrastanje s nesvakidašnjim imenima
Srednji brat, Tito Misimović, opisuje da njegovo ime često izaziva pažnju i pitanja. U školskim danima, posebno tokom časova istorije, ime je znalo da izazove smeh, šalu, ali i radoznalost.
„Ljudi su se najviše iznenađivali na šalterima i u službama, jer im je ime odmah zvučalo poznato“, priča on. Dodaje da mu ime nikada nije bilo teret, već povod za razgovor, pa čak i za dobijanje simpatija i pomoći u raznim situacijama.
Porodične vrednosti i kompromisi
Jedna od zanimljivih porodičnih anegdota vezana je za krštenje. Kada je sveštenik izrazio nedoumicu oko upisa imena u crkvene knjige, pronađen je kompromis – ime Tomislav. Ovaj događaj pokazuje kako tradicija i porodični izbori ponekad zahtevaju balansiranje između formalnih pravila i ličnih želja.
Danas Tito živi u Glini, radi kao varioc i vodi miran porodični život. Njegova supruga Zora ističe da joj nikada nije smetalo ime njenog muža – za nju je ono deo njegovog identiteta i posebne priče koju nose.
Pogled u prošlost bez političkog tona
Tito planira da jednog dana sa porodicom poseti Kumrovec, rodno mesto Josipa Broza. Za njega, to nije političko putovanje, već lično iskustvo – prilika da vidi mesto koje se često vezuje uz njegovo ime i da kroz posetu razume deo istorije o kojem je toliko puta slušao.
Imena kao deo identiteta
Ova neobična priča iz Gradiške pokazuje da imena nisu samo oznaka, već deo identiteta i porodičnog nasleđa. Čak i kada nose snažnu istorijsku težinu, ona u svakodnevnom životu dobijaju novo značenje – postaju deo ličnih iskustava, anegdota i odnosa koje osoba gradi.
Braća Misimović na taj način spajaju prošlost i sadašnjost: njihova imena podsećaju na istoriju, ali njihovi životi govore o sadašnjosti i običnim ljudskim vrednostima.
Zaključak
Izbor imena nikada nije jednostavan. Nekada odražava tradiciju, nekada porodične vrednosti, a ponekad i želju za originalnošću. U slučaju porodice Misimović, imena Tito, Karađorđe i Draža nisu politička poruka, već lični izraz identiteta i želja da se ispriča posebna porodična priča.
Ova priča podseća da imena, ma koliko bila neobična, na kraju dobijaju značenje kroz osobu koja ih nosi i način na koji živi svoj život.
