Čovjek je sve više sumnjao da njegova supruga gubi sluh. Primijetio je da mu često ne odgovara kada je nešto pita, pa je počeo razmišljati o tome da joj predloži da posjeti doktora i možda uzme slušni aparat. Ipak, bojao se da je ne uvrijedi.
Odlučio je da se posavjetuje s njihovim porodičnim ljekarom. Doktor mu je dao jednostavan savjet:
– “Stanite deset metara od nje i postavite joj jednostavno pitanje normalnim tonom. Ako ne odgovori, priđite bliže za dva metra i ponovite pitanje. Tako nastavite dok ne dobijete odgovor. To će pomoći da odredimo koliko je problem ozbiljan.”
Te večeri, žena je bila u kuhinji, pripremala večeru. Muž je odlučio da primijeni test. Sa oko deset metara udaljenosti, normalnim glasom je upitao:
– “Draga, šta ima za večeru?”
Nema odgovora.
Priđe joj dva metra bliže.
– “Draga, šta ima za večeru?”
Opet ništa.
Još dva metra.
– “Draga, šta ima za večeru?”
I dalje tišina.
Sad je već bio na samom ulazu u kuhinju.
– “Draga, šta ima za večeru?”
Ni tada ništa.
Na kraju joj priđe sasvim blizu, gotovo do uha, i ponovi:
– “Draga, šta ima za večeru?”
A ona se okrene i uzvikne:
– “O, bože! Po peti put ti govorim – piletina i krompir!”
Pouka:
Ponekad mislimo da je problem u drugima. A možda je – upravo u nama.
