„Nakon što je moj muž preminuo, trebala sam razvrstati njegove stvari. Dok sam čistila automobil, naišla sam na daljinski za garažna vrata sakriven u pretincu za rukavice.
Bilo mi je čudno jer nismo imali garažu, pa sam to u početku odbacila, misleći da je greškom ostao tu ili da ga je zaboravio vratiti. Ipak, radoznalost mi nije dala mira.
Jednog dana odlučila sam se provozati kroz naš kvart i nasumično pritiskala dugme. Na moje iznenađenje, vrata jedne garaže na uglu ulice polako su se otvorila.
Srce mi je ubrzano kucalo dok sam ulazila unutra. Unutra je bio stari automobil prekriven prašinom i nekoliko kutija složenih u ćošku.
Otvorila sam jednu od njih, očekujući alat ili neke stare stvari, ali unutra su bila pisma—desetine njih, sva adresirana na mog muža, od žene za koju nikada nisam čula.
Pisma su obuhvatala godine i bila ispunjena intimnim detaljima života za koji nisam ni slutila da postoji. Sjedila sam među tim kutijama, držeći papire u rukama, dok me polako obuzimala spoznaja da je moj muž vodio tajni život, skriven od mene sve ove godine.“
