Nakon smrti mog muža Željka pre šest godina, moj život je postao tih i siv. Deca su odrasla i krenula svojim putem, ostavljajući me samu sa sećanjima i tišinom. Sve se promenilo kada sam upoznala Peđu, muškarca devet godina mlađeg od mene, na pijaci. Njegova pažnja, nežnost i osmesi ponovo su me naterali da se osećam živom.
Sukob sa decom
Kada su moja deca, Bojana i Marko, saznala za Peđu, reagovala su besom i zbunjenošću. Bojana je vikala: „Sramotiš nas, mama! Kako te nije sramota?“, dok je Marko tiho komentarisao glasine da Peđa možda samo želi stan ili novac. Njihova osuda me je pogodila duboko – počela sam da se pitam da li sam sebična ili loša majka.
Moj odgovor deci
Posle nekoliko nedelja napetosti, pozvala sam decu na ručak. Sela sam sa njima i Peđom i tiho rekla:
“Znam da vam nije lako da prihvatite moju odluku, ali više ne mogu da živim po tuđim pravilima. Volim vas više od svega, ali volim i sebe dovoljno da ne želim da provedem ostatak života sama i nesrećna. Peđa me čini srećnom – prvi put od smrti vašeg oca, osećam se kao da ponovo mogu da dišem punim plućima.”
Ove reči su ih rastužile i naterale na razmišljanje. Iako su i dalje bili zbunjeni, prvi put su shvatili da i roditelji imaju pravo na sreću.
Lekcija za sve roditelje
Kada deca odrastu, roditelji ne bi trebali da se odriču svoje sreće zbog tuđih očekivanja. Ljubav ne zna godine, a pravo na život pun ljubavi postoji i nakon gubitka partnera.
