Alija Sirotanović – simbol radničke časti i skromnosti bivše Jugoslavije
Alija Sirotanović, poznati rudar iz Breze u Bosni i Hercegovini, ostao je jedan od najsnažnijih simbola radničke klase u bivšoj Jugoslaviji. Rođen 14. avgusta 1914. godine u siromašnoj porodici u selu Orahovo, od malih nogu suočen je sa teškim životnim uslovima. Rudarski poziv postao mu je životna sudbina, a njegova hrabrost i rad doneli su mu mesto u istoriji.
Svetski rekord u iskopu uglja
Godine 1949. Alija je postao poznat širom zemlje i šire nakon što je zajedno sa brigadom rudara iz rudnika Breza postavio svetski rekord. U jednoj smeni iskopali su neverovatnih 152 tone uglja, čime su oborili rekord koji je držao sovjetski rudar Aleksej Stahanov. Ovaj podvig postao je simbol moći i upornosti jugoslovenskog radništva, a Alija je proglašen herojem rada.
Susret sa Titom i legendarni odgovor
Iako je postao poznat i slavan, Alija je ostao skroman i prizeman čovek. Kada ga je predsednik Josip Broz Tito lično primio i pitao šta želi kao nagradu, Sirotanović je odgovorio jednostavno: „Ništa posebno, druže Tito. Samo veći ašov.“ Ova rečenica ostala je upamćena kao primer radničke poštenosti i skromnosti. Tito mu je poklonio stan, ali Alija nije tražio posebne privilegije niti se kitio slavom.
Život posvećen radu i običnom čoveku
Alija Sirotanović proveo je ceo život u rudarskoj sredini, bez mnogo lične imovine ili dece. Nije napustio svoj rodni kraj i nije pokušavao da iskoristi svoju popularnost za ličnu korist. Njegova priča i danas inspiriše kao primer iskrene radničke požrtvovanosti.
Alija na novčanici i sećanje koje traje
Najveće priznanje dobio je 1987. godine kada je njegov lik štampan na novčanici od 20.000 dinara. Iako je novčanica kasnije povučena, Alijino ime i dela ostali su živi u kolektivnoj svesti. Umro je 16. maja 1990. godine, a njegovo nasleđe i dalje živi kroz ulice koje nose njegovo ime i priče koje se prepričavaju.
Zašto je Alija Sirotanović i danas važan?
U vremenu kada je površna slava često važnija od stvarnog rada, Alijina priča nas podseća da su istinske vrednosti skromnost, poštenje i istrajnost. On je pravi primer heroja običnog čoveka – koji nije tražio ništa osim „većeg ašova“.
