Kiša je padala već od ranog jutra, natapajući ulice i donoseći sivu, tihu atmosferu. Veče se približavalo, a Ember je pažljivo brisala svaki sto u svom malom restoranu, više iz navike nego iz stvarne potrebe. Upravo je krenula da okrene znak sa „OTVORENO“ na „ZATVORENO“ kada je ugledala dečaka.
Bio je mali, možda šest ili sedam godina, sedeo je u invalidskim kolicima ispred restorana. Njegova odeća bila je mokra od kiše, ruke promrzle, a glava spuštena. Bez razmišljanja, Ember je potrčala kroz kišu i tiho ga pozvala: „Hej, srećo, gde ti je porodica?“ Dečak nije odgovarao, samo ju je gledao velikim, tužnim očima.
„Hajde da uđemo unutra, da te ugrejemo,“ rekla je i povela ga u topli ambijent restorana, gde se osećao miris sveže pečene pite i tople čokolade sa šlagom. Smestila ga je pored radijatora i donela mu hranu. Još uvek je bio tih, sve dok nije šapatom rekao svoje ime: „Zovem se Liam.“
Ember se nasmešila i predstavila se, ali je primetila kako njegove oči luta ka prozoru. Okrenula se i ugledala muškarca koji je stajao u senci preko puta ulice, nepomičnog i pažljivo posmatrajući situaciju. Srce joj je poskočilo od iznenađenja.
Kad je pokušala da izađe, muškarac je nestao u magli. Ember je sve vreme pratila dečaka, pronašla mu je iz kutije izgubljenih stvari suvu duksericu i čarape i pomogla mu da se presvuče. Primetila je i modrice na njegovim rukama. „Liam,“ tiho je rekla, „ako te neko povređuje, ja mogu da ti pomognem.“ On je samo odmahnuo glavom: „Niko me više ne povređuje.“
Ipak, Ember nije mogla da ignoriše zabrinutost i pozvala je policiju. Kada su stigli, Liam je sedeo mirno, bez straha. Dok su spremali da ga odvedu, vrata restorana su se naglo otvorila i ušla je ista osoba sa druge strane ulice.
„Liam!“ muškarac je uzviknuo. Dečak je odmah požurio da ga zagrlio i tiho rekao: „Tata!“
Mužjak, Rajan Mičel, pokazao je policiji papire o starateljstvu i objasnio da je Liam bio u hraniteljskoj porodici dok nije završen postupak. Prošle nedelje je dobio starateljstvo, ali tog jutra Liam je pobegao dok je on bio u kupovini lekova.
Ember je pocrvenela od olakšanja, dok joj je Rajan zahvaljivao što je pazila na njegovog sina. Kasnije te noći, u kuhinji, Ember je pronašla zgužvan papir koji je Liam ispustio – na crtežu su bile nacrtane tri figure: muškarac, dečak u invalidskim kolicima i žena ispod crvenog znaka restorana. I natpis: „Hvala što si bila dobra.“
Taj trenutak potresao je Ember i označio početak nove životne priče koja će zauvek promeniti njen pogled na svet i njenu sudbinu.
