Moj suprug je deset godina stariji od mene. Pre nego što smo se venčali, bio je u braku i ima ćerku iz tog braka. Sada ima 15 godina i povremeno provodi kod nas oko nedelju dana svakog meseca.
Trudim se da je prihvatim i pokažem poštovanje, ali nije uvek lako. Moj muž je veoma pažljiv kad je ona tu i u tim danima izbegava bilo kakvu bliskost sa mnom. Kaže da ne želi da ona primeti ništa i često me odbija rekavši: „Ćerka mi je u sobi pored.“ Želim da razumem njegovu želju da bude dobar otac, ali to me ponekad čini da se osećam pomalo isključeno.
Prošle nedelje smo imali ručak kod kuće. Spremila sam pečeno pile, ali ćerka nije bila zadovoljna jelom, što se već nekoliko puta desilo. Rekla je da je batak preslan i otišla u sobu. Moj suprug je otišao za njom da razgovara, a ja sam osetila napetost. Kasnije je rekao da jelo nije bilo presoljeno. Pokušala sam da ostanem smirena i objasnim da možda nije bila raspoložena tog dana.
Posle toga su oni razgovarali ozbiljnije. Nisam sve čula, ali čini mi se da je došlo do nekog nesporazuma koji je ostavio uticaj. Ne osećam se dobro zbog cele situacije i pitam se da li sam mogla drugačije reagovati.
Nisam savršena maćeha, ali želim da učim i da budem bolja. Želim da imamo miran dom i odnos pun razumevanja i nadam se da ćemo vremenom svi pronaći zajednički balans.
Napomena: Ovo je lična priča o izazovima u složenim porodičnim odnosima. Cilj nije opravdavanje ili podsticanje negativnih postupaka, već izražavanje ljudske dileme i potrebe za razumevanjem.
