Momku sam, iz šale, rekla da sam trudna. On je bio presretan, skakao od sreće. Bilo mi je žao da mu odmah pokvarim taj trenutak, pa nisam imala hrabrosti da mu kažem istinu.
Nakon nekoliko dana počela sam osjećati blagu vrtoglavicu i mučninu, ali nisam ni pomislila da bih stvarno mogla biti trudna.
Jednog vikenda otišli smo zajedno na vikendicu, i tamo sam se iznenada onesvijestila, ali sam se brzo povratila. Momak je odmah insistirao da odemo doktoru.
Dok smo išli tamo, razmišljala sam da mu priznamo sve i kažem istinu, ali nisam imala snage.
Kod doktorice, on je ponosno objasnio da sam trudna, a mene je bilo sramota da ga ispravim. Doktorica me pregledala i rekla:
„Beba je dobro, samo se trebate odmarati nekoliko dana.“
Ostala sam u šoku — zapravo jesam trudna! I bila sam sretna, ali me sada izjeda savjest jer sam ga prvobitno slagala, i sad ne znam šta da radim. Razmišljam da mu priznam sve od početka, jer me muči osjećaj krivice i rastužuje me što sam ga dovela u zabludu.
