Evelyn Reed nije tražila dramatične promene u svom životu. Odrasla je bez roditelja i provela detinjstvo u hraniteljskim porodicama, želeći samo miran život, knjige i svoj mali stan u tihoj ulici. Sve se promenilo kada je upoznala tihog osmogodišnjeg dečaka sa dubokim, tamnim očima koje su skrivale mnoge priče.
Nije planirala da postane majka, ali je došla samo da donira knjige. Pogled tog deteta promenio je sve – usvojila ga je i nazvala Miles. Godinama je pratila njegov rast, njegove osmehe i uspehe, pretvarajući ga u svoj svet.
Iako su ih ponekad čudno gledali zbog njihove različite boje kože, Evelyn je bila ponosna i jasno je govorila: „To je moj sin.“
Kada je Miles napunio 20 godina, počeo je da prima neobična, anonimna pisma koja su uticala na njegovo ponašanje. Postao je nervozan i nemiran, a jednog jutra joj je priznao da veruje kako zna svoje pravo poreklo, što bi moglo da promeni njihov zajednički život.
Otkrivši sadržaj pisma, Evelyn je saznala da Miles nije bio napušten, već zaštićen od opasnih ljudi. Njegova biološka majka je živa i želi da ga vidi. Miles je bio zbunjen, a Evelyn ga je podržala rekavši da će biti uz njega bez obzira na njegovu odluku.
Sledećih dana proveli su u razgovorima i razmišljanjima. Miles je razmatrao svoj identitet i prošlost, dok je Evelyn pružala podršku i razumevanje.
Kada je odlučio da se sastane sa biološkom majkom u malom obalnom mestu, Evelyn je pošla s njim. Susret je bio emotivan i otvorio je vrata za nove odgovore i pomirenje.
Majka mu je objasnila da je morala da ga sakrije i da ga je godinama tražila, ali da ga nikada nije pronašla. Miles je prihvatio činjenicu da ima dve majke, što je doživljavao kao blagoslov, a Evelyn je znala da njihova veza ostaje neraskidiva.
Na povratku kući, Miles je bio smireniji, oslobođen tereta prošlosti. Evelyn je shvatila da su njihova ljubav i povezanost sada jači nego ikada pre.
