Mala mašnica na donjem vešu nije samo ukras, već ima i zanimljivo poreklo.
Nekada, pre nego što je postojao elastik, veš se učvršćivao pomoću tanke trake koja je prolazila kroz čipku sa ušicama na vrhu. Mašnica je bila upravo mesto gde se ta traka vezivala, i to sa prednje strane jer je tako bilo najpraktičnije. Na taj način donji veš je čvrsto stajao na telu.
Postoji i druga teorija – žene su ranije ustajale veoma rano, često pre izlaska sunca, i oblačile se u mraku ili uz svetlost sveće. Zahvaljujući mašnici, lako su mogle da prepoznaju koja je prednja, a koja zadnja strana veša.
Danas ta funkcija više nije potrebna, ali se dizajn zadržao iz tradicije i estetskih razloga. Ipak, mnoge žene priznaju da im se mašnica ne dopada i da je redovno otkinu, dok druge smatraju da je simpatičan detalj.
