U mnogim ruralnim krajevima Srbije poslednjih godina sve je izraženiji trend da stariji neženje bračnu sreću pronalaze van granica zemlje, najčešće u Albaniji. Ova pojava nije nova, ali sve više muškaraca odlučuje da ljubavi pruži šansu – bez obzira na nacionalne, jezičke i verske razlike.
Jedan od njih je i profesor Milinko Bogdanović iz Ivanjice, koji je – uprkos godinama i mnogim razočaranjima – istrajao u svojoj najvećoj želji: da osnuje porodicu. Njegova priča svedoči o tome da ljubav zaista ne poznaje granice kada su vera, vera u ljude i posvećenost u pitanju.
Put ka porodičnoj sreći
Iako je godinama tragao za životnom saputnicom u svom okruženju, Milinko nije uspevao da pronađe osobu sa kojom bi započeo zajednički život. Tada je, preko poznanika, čuo za Vjolcu iz Skadra – mladu ženu iz porodice poznate po vrednoći, poštenju i porodičnim vrednostima.
Njene sestre su se već udale za muškarce iz Ivanjice, a svi koji su ih poznavali govorili su samo najlepše o njima. Bez predrasuda i sa mnogo nade, Milinko je odlučio da napravi veliki korak – otputovao je u Albaniju kako bi upoznao ženu koju je do tada video samo na fotografiji.
“Suočavao sam se sa brojnim predrasudama i komentarima. Ali znao sam šta želim – porodicu, mir, partnerstvo. Intuicija me vodila i nisam pogrešio,” kaže Milinko.
Ljubav na prvi susret
Iako su se poznavali samo preko slika i preporuka, već na prvom susretu u Skadru, među njima se rodila iskrena bliskost. Oboje su osetili da su jedno za drugo – uprkos različitim jezicima i kulturama.
Vjolca je ubrzo pristala da se preseli u Srbiju i započne novi život sa Milinkom. Po dolasku u Ivanjicu, usledilo je tradicionalno venčanje, kojem su prisustvovali i meštani i članovi porodice iz Albanije.
Irena – kruna njihove ljubavi
Četiri godine nakon venčanja, Milinko i Vjolca dobili su ćerku Irenu, koja je postala centar njihove porodice i simbol ljubavi bez granica. Kako kažu, upravo je Irena dodatno učvrstila njihov odnos i donela novu dimenziju sreće u njihov dom.
“Sve što sam želeo ostvarilo se. Porodica, mir, dete… Nisam odustao od svojih snova i verujem da svako zaslužuje priliku da bude srećan – bez obzira na to odakle dolazi,” poručuje Milinko.
Priča profesora Milinka Bogdanovića i njegove supruge Vjolce je svedočanstvo o snazi ljudske povezanosti i razumevanja, čak i kada kultura, jezik i običaji nisu isti. U vremenu kada se mnogi suočavaju s usamljenosti i zatvorenošću, njih dvoje su pokazali da ljubav, poštovanje i iskrene namere prevazilaze sve prepreke.
U selima Srbije, gde je sve manje mladih devojaka koje žele da ostanu, ovakve priče postaju ne samo inspiracija, već i podsetnik da je porodica – bez obzira na poreklo – najvažniji temelj svakog društva.
