Poslednjih nekoliko nedelja naša šestogodišnja kćerka svako veče je plakala pred spavanje. Nikako nije mogla da se smiri, a kada bismo je upitali šta se dešava, samo bi izgovorila da je „nešto dira“ ili da „ne može da zatvori oči“.
Naravno, kao svaki roditelj, odmah smo počeli da tražimo razloge: da li su u pitanju noćne more, stres, preosetljivost, promene u vrtiću ili samo prolazna faza? Ništa od toga nije izgledalo dovoljno jasno.
Veče koje je promijenilo sve
Jedne večeri odlučila sam da ne insistiram da odmah zaspi. Seo sam pored nje, uzela je za ruku i zamolila da mi sama kaže šta je muči. Bila je tiha, gledala je u plafon, a onda je šapatom izgovorila rečenicu koja me je potpuno ukočila:
„Neko noću ulazi u moju sobu.“
Srce mi je preskočilo. Pokušala sam da ostanem pribrana, pa sam je pitala:
„Ko, dušo?“
Odgovorila je bez razmišljanja:
„Čika koji škripi.“
Muž i ja smo se samo pogledali. Te noći nijedno oko nismo sklopili. Nismo želeli da paničimo, ali smo odlučili da postavimo malu kameru u hodnik, čisto da vidimo šta se dešava kada svi legnemo.
Istina je stigla sledećeg jutra
Čim smo ustali, odmah smo pregledali snimak. I ono što smo videli bilo je… sasvim neočekivano.
Na snimku se jasno vidi naš ogromni, debeljuškasti mačor koji se usred noći blago zaletio u vrata, gurao ih glavom i šapama, grebao po drvetu i mjaukao – samo zato što se boji mraka i hoće da uđe kod nas ili kod deteta.
To „škripanje“ bilo je od vrata.
A „čika koji škripi“… bio je naš uplašeni mačor.
Suze – ali od smeha
Kad smo joj pokazali snimak i objasnili šta se zapravo dešava, kćerka se prvo iznenadila, a onda počela da se smeje. Iskreno, ni mi nismo bili bolji – nikad u životu nisam brže prešla iz straha u histeričan smeh.
Veče koje je počelo brigom završilo se kao jedna od onih porodičnih priča koje ćemo prepričavati godinama.
Šta smo kao roditelji naučili
Ova mala situacija podsetila nas je na dve važne stvari:
-
Deca često pronalaze svoje načine da objasne nešto što ih plaši, čak i kada razlog nije opasan.
-
Ponekad je stvarno potrebno samo strpljenje, razgovor i malo tehnike da se stvari razjasne.
A mačor?
On sada spava sa upaljenim noćnim svetlom – čisto da se više ne pretvara u „čiku koji škripi“.
