U dobu društvenih mreža, granica između slobode izražavanja i odgovornosti često se briše. Nedavno su u centru pažnje bile javne polemike između muzičke zvezde Jelene Karleuše i svetski poznatog sportiste Novaka Đokovića, koje su pokrenute nizom objava na platformi X (bivši Twitter).
Jelena Karleuša poznata je po direktnim i nekonvencionalnim stavovima, pa je tako nedavno kritikovala Đokovića tvrdeći da meša politiku sa sportom i koristi nejasne političke poruke da bi se približio određenim društvenim grupama. Njene izjave su izazvale veliku pažnju, podeljena mišljenja i brojne komentare, bilo da su u pitanju podrška ili osuda.
U jednoj od poruka, Karleuša je istakla da Đokovićev gest na Vimbldonu nosi političku simboliku i povezuje ga sa studentskim protestima u Srbiji, pritom optužujući da njegov javni stav ne ide ukorak sa načinom života njegove porodice.
S druge strane, Đoković je poznat po tome da svoje stavove izražava suptilno i uglavnom bez eksplicitnih političkih poruka. Njegov pokret “pumpanja pesnice”, koji je tumačen kao podrška protestima, izazvao je različite reakcije – za neke simbol otpora, za druge neprimereni politički gest u sportu. On se povodom ovih polemika nije oglašavao, što dodatno podgreva različita tumačenja.
Sve se ovo dešava u periodu pojačanih društvenih tenzija u Srbiji, sa protestima i snažnim reakcijama javnosti na političke događaje, što dodatno utiče na osetljivost tema kojima se bave javne ličnosti.
Ova razmena poruka podseća na važnost ravnoteže između prava na slobodu izražavanja i odgovornosti u javnom govoru. Kritika je legitimna, ali prelazak u lične uvrede može narušiti kvalitet dijaloga i produbiti podele u društvu.
Zaključno, umesto sukoba i uvreda, važno je da javni razgovori postanu prilika za konstruktivni dijalog o ulozi poznatih ličnosti u društvu, naročito kada se tiču osetljivih tema. Poštovanje i kultura komunikacije ključni su, bez obzira na različita mišljenja i stavove.
