Topla kupka na kraju dana može biti pravo malo zadovoljstvo — opušta umorne mišiće, uklanja znoj i donosi osećaj svežine. Ali koliko god taj ritual delovao umirujuće, prečesto kupanje može imati iznenađujuću negativnu stranu. Posebno kod starijih ljudi ili onih sa osetljivom kožom, preterano tuširanje može napraviti više štete nego koristi.
Našem telu je potrebna ravnoteža — malo higijene, ali i dovoljno prostora da se koža sama štiti i obnavlja. Evo šta se dešava kada se kupamo prečesto i kako pronaći zdraviju rutinu koja čuva i čistoću i prirodne zaštitne mehanizme tela.
1. Skida prirodna ulja sa kože
Koža je prekrivena tankim slojem prirodnih ulja (sebuma) koji je štiti, održava hidriranom i mekanom. Kada se tuširamo previše često — naročito vrućom vodom ili jakim sapunima — taj zaštitni sloj se oštećuje.
Rezultat? Suva, zategnuta i perutava koža koja lako svrbi i iritira se. Vremenom, koža gubi sposobnost da zadrži vlagu i može brže da pokazuje znake starenja.
Ako osećate zatezanje odmah nakon tuširanja, to je siguran znak da skidate više nego što treba. Koristite mlaku vodu, blage preparate i obavezno nanesite hidratantnu kremu dok je koža još vlažna.
2. Remeti prirodni mikrobiom kože
Koža nije samo „omotač“ — ona je mali ekosistem. Na njenoj površini žive milioni dobrih bakterija koje štite organizam od štetnih mikroba i jačaju imuni sistem kože.
Prečesto kupanje ili upotreba antibakterijskih sapuna narušava taj prirodni balans. Dobre bakterije se ispere, a koža postaje podložnija iritacijama, infekcijama, pa čak i hroničnim stanjima poput ekcema.
Ne radi se o tome da treba izbegavati kupanje — već da treba biti umeren. Birajte blage, neantibakterijske sapune i dajte koži vremena da obnovi svoju prirodnu zaštitu.
3. Može poremetiti regulaciju telesne temperature
Kod starijih osoba, česta kupanja mogu uticati na sposobnost tela da reguliše temperaturu. Previše topla ili previše hladna voda može izazvati nagle promene pritiska ili cirkulacije.
Vrući tuševi šire krvne sudove i mogu dovesti do vrtoglavice, dok hladni mogu izazvati šok, naročito kod ljudi sa srčanim problemima ili slabijom pokretljivošću.
Najbezbednije je koristiti umereno toplu vodu i izbegavati preduge kupke. Ako se ikada osetite malaksalo nakon tuširanja, odmah sedite i sačekajte da se telo stabilizuje.
4. Isušuje teme i oštećuje kosu
Kao i koža, i teme glave proizvodi prirodna ulja koja hrane i štite kosu. Prečesto pranje skida ta ulja, pa kosa postaje suva, lomljiva i beživotna.
Ako vam se kosa mrsi, puca ili deluje beživotno, moguće je da je perete češće nego što je potrebno. Većini ljudi odgovara pranje dva do tri puta nedeljno.
Birajte blage šampone i regeneratore, pogotovo tokom zime ili ako živite u suvoj klimi.
5. Može vas ostaviti iscrpljenim umesto osveženim
Iako zvuči neverovatno, česta kupanja — posebno više puta dnevno — mogu dovesti do osećaja iscrpljenosti.
Tuširanje odmah posle jela ili intenzivne fizičke aktivnosti tera telo da troši dodatnu energiju na regulaciju temperature i cirkulacije. To vas može ostaviti malaksalim ili pospanim.
Kako biste to izbegli, sačekajte barem sat vremena posle obroka ili treninga pre nego što se okupate.
Koliko često treba da se kupamo?
Dermatolozi se generalno slažu oko sledećih pravila:
-
Većina odraslih: jednom dnevno je sasvim dovoljno.
-
Stariji ljudi i osobe sa suvom/osetljivom kožom: na svaka dva do tri dana, uz brzo „osvežavanje“ vlažnim sunđerom između.
-
Uvek nanesite hidratantnu kremu odmah nakon tuširanja.
-
Izbegavajte ekstremno vruću ili hladnu vodu.
-
Koristite blage, neutralne sapune.
Umesto preterane higijene — pametnija higijena
Kupanje je mali luksuz, ali kao i svaki luksuz, najbolje je umerenost. Naša koža je prva linija odbrane organizma, i kada je čuvamo, čuvamo i svoje opšte zdravlje.
Sledeći put kada posegnete za tušem, pomislite na to da „manje može biti više“. Koža će vam biti zdravija, udobnija i prirodno svežija.
