Zamolila sam prijateljicu da mi pričuva sina od osam godina na sedam dana, jer sam imala ozbiljne probleme u stanu — grejanje nije radilo, a počelo je i prokišnjavati. Nije mi bilo lako jer radim ceo dan i razvedena sam, pa mi je ta pomoć zaista značila.
Međutim, ono što me je iznenadilo jeste kako se moj sin vratio — potpuno promenjen. Postao je smireniji, redovno je išao na spavanje, često se smejao i s uživanjem jeo obroke. Nisam mogla da verujem svojim očima!
Pitala sam prijateljicu šta su radili cele sedmice, a ona mi je rekla da je uzela slobodno i posvetila vreme mom sinu. Šetali su, igrali se i zajedno kuvaju. Posebno su se trudili da obroci budu zabavni — jeli su hranu u raznim oblicima i bojama, što je mom detetu veoma prijalo.
Njen suprug ga je svakodnevno vodio na igru loptom, trudeći se da se moj sin oseća kao kod kuće.
I dok sam bila srećna što je moj sin proveo kvalitetno vreme i bio ispunjen, osećala sam i tugu jer nisam mogla da mu pružim takvu pažnju stalno. Moj sin sada stalno pita kada će opet ići kod njih, što pokazuje koliko mu je važna ta ljubav i posvećenost.
Iako me je ova situacija u početku rastužila, zahvalna sam što sam shvatila koliko male stvari poput zajedničkog vremena, pažnje i dobre rutine zaista znače. Trudim se da te vrednosti unesem u naš svakodnevni život, korak po korak.
Roditeljstvo je izazov, ali sa podrškom i ljubavlju svaki napredak je veliki uspeh.
