Milica je sedela u svojim kolica, prelepa u beloj čipki, dok je njen otac Stojan odbio da je vodi do oltara, stideći se njenog invaliditeta. Njena nada u ljubav nije nestala – Stefan, njen verenik, znao je šta je prava hrabrost.
Bez obzira na sve, Stefan je sišao niz crveni tepih, kleknuo pred Milicu, obrisao joj suze i pažljivo je podigao u naručje. Hodajući ka oltaru, pokazao je svetu – i Stojanu – da prava snaga nije u ponosu, već u ljubavi i poštovanju.
Gosti su aplaudirali, Milica se smeškala, a Stojan je shvatio šta znači promašiti život gledajući kroz pogrešne oči. Tog dana, ljubav je pobedila, ponos je pao, a svet je video šta znači biti pravi muškarac.
