Jučer me mama zamolila da joj pomognem oko telefona jer joj nešto nije radilo. Dok sam pregledala šta je pritisnula, slučajno sam ugledala poruku od tate.
Njih dvoje su u braku više od 30 godina, a tata često vikendom putuje zbog posla. Poruka je glasila:
„Nedostaje mi tvoja kosa, tvoja koža, tvoj miris, naša kuća i naša djeca.“
Zastala sam i umalo zaplakala. Uvijek sam znala da se vole, barem se tako činilo, ali ipak nikada ne znaš šta se zaista dešava između dvoje ljudi. Ova poruka mi je pokazala da njihova ljubav postoji, i da je jaka i nakon toliko godina.
To je upravo ono što ja želim. Neću pristati na manje, niti vjerovati da „svi muškarci isti“. Biram pažljivo, jer biram za sebe, a ne da bih ispunila tuđa očekivanja. Ne želim da se jednog dana pravdam riječima „sama si birala“, zato što sada znam da prava ljubav postoji i da vrijedi čekati ono što zaslužujem.
