Sa četrnaest godina prošao sam kroz medicinski zahvat koji je zauvek promenio tok mog života. Lekari su tada rekli mojim roditeljima da, najverovatnije, neću moći imati decu. Kasnije sam i sam saznao, ali smo odlučili da tu istinu zadržimo za sebe. Nikada nisam želeo da iko zna — pa čak ni moja partnerka, danas moja supruga.
Naš brak traje već sedam godina. Pun razumevanja, ljubavi i podrške. Ali nedavno se sve promenilo — saznao sam da je trudna. U meni se sve srušilo. Bio sam uveren da dete ne može biti moje. Prva misao bila je sumnja. Suočio sam je s tim, tražio objašnjenje. Plakala je. Rekla mi je da me nikada nije prevarila.
Zamolila me da sačekamo porođaj i uradimo DNK test. Bila je toliko sigurna u svoje reči da sam, uprkos svemu, počeo da gajim nadu. Iako mi logika govori jedno, srce se nada čudu.
Još dva meseca do porođaja. Možda je ovo put ka istini. Možda je ovo trenutak koji će promeniti sve — na bolje ili na gore. Javiću vam kada saznam.
