Jednog dana sam nenamerno zagradio tuđi auto na parkingu. Budući pristojan, ostavio sam poruku s brojem telefona na šoferšajbi:
„Vraćam se za 5 minuta, slobodno me pozovite.“
Kada sam se vratio, ispod brisača sam našao rukom napisanu poruku sa malim srcem:
„Super, sad imam tvoj broj! Ko će prvi da pozove na kafu?“
Pretpostavio sam da je poruka od devojke. Uzbuđen, odgovorio sam:
„Evo ja ću! Nađimo se za 20 minuta kod…“ i sakrio se blizu da vidim ko će doći.
Posle nekoliko minuta iz zgrade je izašao stariji gospodin, prišao mom autu, ostavio poruku i otišao. Pomislio sam da je greška, ali kada sam pročitao njegovu poruku, iznenadio sam se:
„Kako ti kad nisi ostavio broj? Nađimo se na istom mestu u 20:30. P.S. Komšija mi je ostavio tvoju poruku. Vidimo se!“
Zaista smo se sreli, a godinu dana kasnije smo se i venčali.
Nedavno smo opet zagradili nečiji auto, a ja sam predložio da opet ostavimo poruku. Moja supruga se nasmejala i rekla:
„Ne može! Ko zna kakvu ludaču si ovaj put zagradio!“
